Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković predložila je da trovci treba da smanje marže. Šta bi to značilo za potrošače?
Prema analizi finansijskih izveštaja pet najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji, trgovinske marže su u 2022. godini bile za 36,6 odsto više nego u 2019. godini.
Jorgovanka Tabaković, guvernerka NBS, ocenila je da su marže u trgovini značajno porasle i da odmažu u vraćanju inflacije u granice cilja.
“Inflacija je gubitak za sve nas. Ne može ona nekom biti brat, a nekom rat. NBS plaća najveću cenu inflacije povlačeći likvidnost i plaćajući više od pet odsto za to”, napomenula je Tabaković.
Gostujući u Jutarnjem programu TV Prve, Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije objasnio je da u ekonomskom sistemu postoje tri grupe učesnika: stanovništvo, privreda i država.
“Kada govorimo o privredi i državi, onda, u ovom slučaju, vidimo da je veća odgvornost na privredi, a sa druge strane mora se imati u vidu i uloga same države u obuzdavanju inflacije i vođenju koordinisane makroekonomske politike. Činjenica je da teret inflacije ne sme previše da padne na jednu stranu od ova tri učesnika, ali je činjenica i da ona sada pada najviše na stanovništvo. Samim tim potrebno je razumevanje između privrede i države kako bi se ublažio inflatorni pritisak na stanovništvo”, kazao je Stanić.
Prema njegovim rečima, kada postoji slobodno tržište i kada ono funkcioniše bez obzira na inflatorni pritisak, povećava se određena cena u očekivanju da ne dođe drastično do pada tražnje. To se najviše može postići kada je u pitanju hrana.
Mogućnost smanjenja marži
“Postoje određeni primeri u regionu – kako se uticalo da se ograniče marže na određene proizvode, ne na sve, nego na osnovne životne namirnice i da to utiče na ublažavanje pritiska inflacije. Međutim nije samo u pitanju marža, negde se smanjuje i PDV. Treba imati u vidu koje su mogućnosti ublažavanja sa strane države, a koje sa strane privrede. Dakle, ne treba previše da padne na jednu stranu”, podvukao je Stanić.
Istakao je da je bitno da inflacija usporava, ali da to ne znači da dolazi do pada cena.
“Duže ograničenje određenih cena, ograničavanje količina, može dovesti do deficita”, pojasnio je.
Guvernerka Tabaković je predložila da treba da dođe do smanjenja marži, ali do trgovaca je da li će tako i biti.
“Firme imaju u vidu i kupovnu moć stanovništva. Možda bi cene išle i naviše, ali shvata se da stanovništvo to ne bi moglo da podnese i da bi došlo do pada tražnje. Marže bi se odnosile na osnovne namirnice – brašno, ulje, mleko, meso…”, kazao je gost.
Skrenuo je pažnju da postoji opcija i da država donese dekret. Onda bi samim tim smanjenje marži postala zakonska obaveza.
Optimalna situacija je da dođe do popuštanja u pogledu cena, a da ne bude velikog troška za privredu. To je nešto što treba da se dogovori – kakvo je očekivanje privrednika/trgovaca, a sa druge strane i države. Takođe je tu potrebno obaviti i konsultacije, gde bi posredovala i PKS.
“Mislim da će postojati prostor da se nađe dogovr između interesa države i interesa privrede, a u korist stanovništva”, rekao je Stanić.
Do kraja godine, očekuje se da će inflacija biti na 8 odsto.
“To je realno i već konzistentno u najavama. Ono što je zanimljivo za sledeću godinu je da bi ta prosečna stopa inflacije na godišnjem nivou, koja će ove godine biti na oko 12,5%, pasti skoro tri puta na oko 4,5% – dakle to bi mogao da bude prosek za sledeću godinu. To bi značilo usporavanje rasta cena, da se da prostora da porast zarada bude bude veći od tog iznosa, da vam realno raste kupovna moć i da je polako oporavljate. Na opštem nivou to ne bi značilo da bi moglo da dođe do pada cena, ali može kod određenih artikala”, objasnio je Stanić.
