Skepsa prema članstvu u NATO čili u Švedskoj i Finskoj kao posledica ruske invazije na Ukrajinu. Dve skandinavske zemlje razmatraju da odbace vojnu neutralnost. Posebno u slučaju Finske, to bi moglo da ide brzo, piše Dojče vele.
Sveže istraživanje javnog mnjenja pokazuje da je sada 41 odsto Šveđana za ulazak u zapadnu vojnu alijansu, 35 odsto je protiv, dok su ostali nesigurni. To je prvi put da je podrška članstvu veća nego protivljenje.
U Finskoj, koja deli čak 1.340 kilometara granice sa Rusijom, zaokret je još radikalniji.
– Konteksta radi, u poslednje vreme je samo 24 do 28 odsto ljudi bilo za članstvo u NATO. Sada imamo većinu od 53 odsto koja je za. Zapanjujuća je promena u samo nekoliko sedmica – kaže Henri Vahanen, stručnjak za spoljnu politiku i savetnik finske opozicione partije Nacionalna koalicija.
U Švedskoj je pak partijska scena tako složena, da zahtev za ulazak u NATO još deluje malo verovatan. “Imate stranke koje naginju desnici i koja su za NATO, crveno-zelene koji su protiv, ali i desničarsku ekstremističku stranku Švedskih demokrata koji su takođe protiv”, kaže za DW Ana Vislander, šefica Instituta za bezbednost i razvoj u Stokholmu.
“Rusija je vojna pretnja i Finskoj”
Dve skandinavske zemlje su odbacile neutralnost posle Hladnog rata, kada su pristupile Evropskoj uniji. Ali, zvanična vojna neutralnost je zadržana, mada je u poslednjoj deceniji intenzivirana saradnja sa NATO.
– Postoje duboke bilateralne veze sa Sjedinjenim Državama. Takođe postoji trilateralni sporazum Švedske, Finske i SAD – podseća Zebulon Karlander, vojni analitičar i autor knjige “Strateški izbori – budućnost švedske bezbednosti”.
Stokholm šalje trupe na vojne vežbe sa članicama NATO i, obratno, poziva članice, posebno Ameriku, na svoje vojne vežbe.
– Mislim da sada treba da pogledamo stvari iz drugog ugla, i možda pređemo na viši nivo – kaže Vahanen, sugerišući da je vreme da skandinavske zemlje uđu u NATO. “Mislim da je pošteno reći da je u ovom trenutku Rusija vojna pretnja i Finskoj.”
“Moskva će odgovoriti ukoliko Švedska i Finska pristupe NATO”
Prošle nedelje je NATO odlučio da sa Stokholmom i Helsinkijem deli obaveštajne informacije o stanju u Ukrajini. Moskva preti da će “odgovoriti” ukoliko bi dve zemlje pristupile NATO, što je naišlo na osude u Švedskoj i Finskoj.
– Debata o prijemu u NATO u Švedskoj i Finskoj vodi se samo zato što Rusija preti i maltretira svoje susede – kaže Karlander.
Već je presedan što je Švedska poslala 5.000 protivtenkovskih projektila u Ukrajinu.
– Vojnu pomoć u toj meri nismo pružali još od Zimskog rata između Finske i Sovjetskog Saveza 1939. godine – podseća Karlander.
Finska je poslala 2.500 jurišnih pušaka, municiju, 1.500 jednokratnih protivoklopnih topova, i 70.000 vojnih porcija hrane.
Kada će u NATO?
U februaru je Ulf Kristerson, jedan od lidera švedske opozicije, prognozirao da bi njegova zemlja mogla da uđe u vojnu alijansu u roku od pet godina. Ali, sada bi rat u Ukrajini mogao da usija debatu.
To ipak ne znači da će stvar biti ubrzana. Jer, kako tumači Ana Vislander, dolazeći parlamentarni izbori doneće “dalju polarizaciju” o ovom pitanju.
Henri Vahanen ima smeliju prognozu što se tiče Finske. “Mislim da će se desiti kroz nekoliko meseci, najduže za godinu dana.”
