Evo već treći dan televizijski kanali u Srbiji emituju program prilagođen danima žalosti: prigodne emisije, putopisne reportaže, davno snimljene, a inače vrhunske TV-drame, dokumentarne filmove s tematikom iz nacionalne istorije.
Radio-stanice puštaju samo instrumentalnu i klasičnu muziku. Domaći operateri kablovskih mreža isključili su veći broj inostranih televizija s neprikladnim programom i sve deluje opuštajuće, usporeno, prilagođeno otkucajima ljudskog srca, ritmu koji je od boga i predviđen za čovekov život.
Hoće li neko moćan i nadležan u Srbiji shvatiti poruku koju je svojom smrću i na ovaj način poslao patrijarh Pavle?
Hoće li vladika Porfirije, inače prvi čovek Republičke radiodifuzne agencije Srbije, bar sada shvatiti da srpskim televizijama, onima kojima je on dao dozvolu za emitovanje, ne trebaju farme i velika i mala braća ili trenuci istine u kojima voditeljka pita nesrećnu devojku da li je uživala dok ju je otac silovao.
Da li je ova smirenost i blagost koja povodom odlaska patrijarha Pavla već treći dan vlada medijskim prostorom Srbije dovoljna Porfiriju da upozori televizije kojima je dao nacionalnu dozvolu za emitovanje, da se filmovi snimaju i u Evropi, a ne samo u Holivudu; da Englezi i Rusi prave ako ne bolje ono isto tako kvalitetne serije kao i Amerikanci; da psihičkim bolesnicima nije mesto pred TV-kamerama, pa makar takvi dolazili iz redova spikera, voditelja, novinara… A dolaze i otuda.
Na drugoj strani, onoj političkoj, takmiče se srpski velikaši ko će bolje i glasnije progovoriti o patrijarhu Pavlu, životu njegovom, skromnosti kao načinu postojanja, moralnim visinama koje je dosezao.
Niko od njih, političara srpskih, ni delićem svoga života ne može da se poistoveti sa pokojnim patrijarhom. Oni koji se danas klanjaju senima čoveka čiji je život bio najdirektniji uvod u besmrtnost pričaju o njegovoj skromnosti iz svojih arima mereno velikih stanova, iz nekoliko desetina hiljada evra vrednih automobila, sa platnim karticama iza kojih se kriju računi u bankama razbacanim po celom svetu.
Mučno je ovih dana čitati kako se biranim rečima od patrijarha Pavla oprašta i Vuk Drašković, čovek čija je supruga, Danica Drašković, u svom listu "Srpska reč" puštala monstruozne fotomontaže na kojima je patrijarh Pavle prikazivan sa mitraljezom i redenicima na sebi, sa kamom o pojasu.
Hoće li odlazak srpskog patrijarha u večnost išta promeniti u zemlji Srbiji ili će ovo što liči na promenu potrajati samo tri dana?
