Hoće li Nemačka posle Saveta Evrope gurati Kosovo i ka EU?

EPA/Clemens Bilan

Nakon što je upregla sve diplomatske i političke resurse da Kosovu obezbedi pokretanje procedure za prijem u Savet Evrope, poznavaoci prilika očekuju da Nemačka pokuša i da ubrza put Prištine ka statusu kandidata za Evropsku uniju.

Švedska koja do 1. jula predsedava EU, još u januaru je potvrdila da su započete konsultacije sa zemljama članicama u vezi sa aplikacijom Kosova za dobijanje statusa kandidata, a posebno sa nepriznavačima – Španijom, Kiprom, Rumunijom, Grčkom i Slovačkom.

Konsultacije se vode oko toga da se da zeleno svetlo da se aplikacija Kosova prosledi Evropskoj komisiji, koja onda treba da preporuči davanje statusa kandidata. Ta odluka treba da bude jednoglasna, s tim, što po pravilima EU, uzdržanost neke zemlje ne sprečava donošenje odluke.

Pokrenuti proces pre predsedavanja Španije

Nemačka i ostale zemlje koje podržavaju Kosovo, mogle bi prilikom odlučivanja da Kosovo dobije status kandidata da zaigraju upravo “na kartu” uzdržanosti zemalja članica EU, što je već demonstrirano na slučaju aplikacije Prištine za Savet Evrope. Grčka i Slovačka, iako ne priznaju Kosovo, na glasanju u Komitetu ministara SE bile su uzdržane u vezi sa zahtevom Kosova.

Razlog za intenziviranje konsultacija oko statusa kandidata za Kosovo leži i u tome što posle Švedske, od jula do kraja godine Evropskom unijom predsedava Španija, koja čvrsto stoji na stanovištu da Kosovo nije država. Španija je glasala protiv otpočinjanja procedure prijema Prištine u Savet Evrope, a i pored odobrene vizne liberalizacije, građanima Kosova neće ukinuti vize.

Štaviše, i do pomeranje početka vizne liberalizacije za Kosovo sa novembra ove godine na 1. januar 2024. došlo je upravo na insistiranje zvaničnog Madrida, koji nije želeo da to startuje dok Španija predsedava Evropskom unijom.

Analitičar Ognjen Karanović kaže za Kosovo onlajn da status kandidata za Kosovo nikako ne može da se dogodi s obzirom da pet zemalja članica EU ne priznaje kosovsku nezavisnost.

Nemačka će, ocenjuje, autoritetom snage svoje ekonomije i politike nastaviti sa pritiscima usmerenim i prema tim državama, ali dodaje da u ovom trenutku i u neko dogledno vreme ne može da se očekuje članstvo Kosova u EU, već da se pre može očekivati ulazak Prištine u NATO.

Kratkoročno, Zapad želi da gurne Kosovo ka EU pre španskog predsedavanja, kazao je Karanović.

Kruni se konsenzus u EU

Kako za Kosovo onlajn ocenjuje Zoran Milosavljević, iz Instituta za političke studije, izuzetno je negativno to što međunarodna zajednica forsira priključivanje Kosova Savetu Evrope i što ga gura ka Evropskoj uniji. On ističe da se na taj način ruši ugled kako tih organizacija, tako i zemlja koje podržavaju članstvo “nepostojeće države” u njima.

Međutim, naglašava, da Nemačka i pojedine zemlje insistiraju na tome, upravo kako bi opravdale pokušaj davanja nezavisnosti Kosovu.

Na pitanje da li će Berlin sada pogurati Kosovo i ka članstvu u EU, Milosavljević kaže da Srbija ne može očekivati da se dugogodišnja politika odjednom promeni i bude na “našoj strani”. Ukazuje da svakako da postoji određena žurba pojedinih država da se evropske integracije Prištine pokrenu pre juna, kada predsedavanje EU od Švedske preuzima Španija, koja ne priznaje Kosovo.

– Vidimo, međutim, da se u EU ozbiljno kruni konsenzus oko mnogih važnih pitanja. Kada je reč o Kosovu, tu je pet država koje ne priznaju Prištinu, ali i neke druge države, poput Mađarske, imaju velikih rezervi prema ulasku Kosova u međunarodne institucije, pa i prema njegovom napretku ka članstvu u Uniji – ocenjuje Milosavljević.

Dodaje da ipak pojedine zemlje, među kojima prednjači Nemačka, ne prezaju ni od zloupotrebe inistitucija Evrope kako bi pokušali nekako da legitimizuju Kosovo kao državu.

– Nemačka nastoji da Kosovo uđe u Savet Evrope, a jednog dana i u EU, kako bi skinula sa sebe odgovornost, jer ona je jedna od država koja je prednjačila, zajedno sa zemljama Kvinte, u pokušaju davanja državnosti Kosovu. Mi smo i dalje, nažalost, na meti velikih sila, koje dižu intenzitet i stvaraju krizu ukoliko je to njima potrebno – ističe Milosavljević.