Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će SAD podići saveznički status Brazilu i predložiti saveznicima iz NATO-a da tu zemlju prime u članstvo. Takav status već imaju neke zemlje poput Australije, Egipta, Izraela, Japana, Južne Koreje, Argentine, Avganistana i još niz zemalja.
Status osnovnog saveznika SAD van NATO-a podrazumeva strateški vojni savez. To dozvoljava zajednički razvoj oružja i učešće u antiterorističkim operacijama, kupovinu američkog oružja, municije obogaćene uranijumom, korišćenje finansijskih podstreka za kupovinu oružja, kao i sprovođenje zajedničkih vojnih vežbi, piše Olivera ikodinović za Sputnjik.
Ako brazilske elite i građani zemlje naprave izbor u korist statusa američkog satelita, time će se odreći vlastitog suvereniteta, smatraju ruski analitičari.
– Ovde se otvaraju pitanja, jer je NATO evroatlantska organizacija stvorena da ujedini SAD i Evropu kao odbrambenu organizaciju. Međutim, dajući joj globalni karakter, time se, naravno, narušava ravnoteža snaga i, u principu, to zvuči veoma uznemirujuće. To narušava arhitekturu bezbednosti, koja je uspostavljena u svetu. Zato se prema tome moramo ophoditi veoma pažljivo – kaže za Sputnjik ruski stručnjak Vladimir Olenčenko.
Prema njegovim rečima, Trampove izjave pokazuju da SAD ne žele da izgube pozicije u regionu i da je Vašingtonu potrebno da “drži uzde” u Latinskoj Americi.
– Mislim da ove izjave odražavaju želju da se očuva američko vođstvo. Venecuela i druge zemlje, kao što su Nikaragva i Kuba, pokazale su da ne žele da prihvate takozvanu Monroovu doktrinu, odnosno doktrinu dominacije SAD u Latinskoj Americi i da prepuste Amerikancima da rešavaju pitanja njihove spoljne i unutrašnje politike – kaže Olenčenko.
Ideja Donalda Trampa da Brazil postane član NATO-a, po oceni nekih ruskih analitičara, izgleda “smešno i šokantno”, ali istovremeno odražava neprijatnu realnost za Rusiju, jer bi želja SAD mogla da bude povezana i sa težnjom da se oslabi BRIKS, organizacija osnovana 2006. godine, između ostalog, s ciljem da zemlje-članice te grupe zaštite svoje ekonomske i političke interese u svetlu američkog globalnog diktata.
Zemlje BRIKS-a su praktično raspoređene na svim ključnim kontinentima, a SAD nikako ne odgovara jačanje saradnje između članica ovog bloka: Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike. Ako Brazil uđe u NATO, onda će BRIKS, uslovno rečeno, “šepati” na jednu nogu.
Komentarišući Trampovu ideju o priključivanju Brazila NATO-u, ruski senator Aleksej Puškov je rekao da američkog predsednika ne umara da iznenađuje svoje evropske saveznike. On je naveo da se Alijansa više neće zvati NATO, nego NSATO (North & South Atlantic Treaty Organisation, tj. Severni i Južnoatlantski savez).
NATO, odnosno Organizacija Severnoatlantskog sporazuma, je vojno-politički blok koji objedinjuje većinu evropskih zemalja, SAD i Kanadu. Osnovan je 4. aprila 1949. godine u SAD. Tada je 12 zemalja pristupilo NATO-u: SAD, Kanada, Island, Velika Britanija, Francuska, Belgija, Holandija, Luksemburg, Norveška, Danska, Italija i Portugalija. Trenutno u NATO-u ima 29 zemalja-članica.
