Antibiotik s vrata kod lekara i ako vas samo boli grlo odvešće nas do toga da nam u budućnosti neprijatelj bude bakterija, a ne samo virus, poput korone – takve loše prognoze sve češće čujemo, a da li je zaista tako, govori dr Nikola Stojković.
Dr Stojković bio je deo nacionalne kampanje o racionalnoj upotrebi antibiotika, i zato odlično zna koliko se u Srbiji antibiotici, nažalost, uzimaju i kad to nije potrebno.
Za bakterije, ne za viruse
Zato je za početak dobro podsetiti čemu zapravo služe antibiotici.
“To su lekovi koji se koriste kod bakterijskih infekcija. Dakle, oni leče od bakterija, ne od virusa. Upravo je najveća greška kad kod prehlade ili virusne infekcije uzmemo antibiotik.”
A kako da znamo da li imamo virusnu ili bakterijsku infekciju?
“Najvažnije je lekove ne uzimati na svoju ruku. Ako vam nije dobro, treba da odete lekaru koji će proceniti šta je u pitanju. Nekada na osnovu simptoma, npr. produktivnog kašlja i slično, lekar može da zaključi da li je reč o bakterijskoj infekciji ili ne. Ipak, najsigurnije je uraditi krvnu sliku, na osnovu čega mi lekari tačno znamo šta je pitanju jer se zna koji parametri rastu kod virusne, a koji kod bakterijske infekcije.”
Dr Stojković napominje da je sve indivdualno, ali da neki okviri postoje.
“Obično leukociti rastu kad je virusna infekcija, a ne rastu kad je bakterijska. Tako osobe s koronom obično imaju povećan broj leukocita jer je korona virus. S druge strane, rast monocita je karakterističan za bakterijske infekcije, kao i limfociti.”
Doktor govori da CRP, protein koji pokazuje upale u telu, nije dovoljan parametar sam po sebi.
“CRP raste kad god je neka upala u organizmu, bilo bakterijska, bilo virusna, pa on nije diferencijalni dijagnostički znak.”
Kod bakterijskih infekcija, kaže dr Stojković, najbolje je uraditi i antibiogram, koji će pokazati koji soj bakterije je u pitanju kako bi se propisao odgovarajući antibiotik.
Dakle, antibiotik s vrata kod lekara nikako nije opcija, već dobra procena simptoma uz laboratoriju.
“U svetu je to uglavnom iskorenjeno, ali kod nas je i dalje trend da se izdaju antibiotici bez recepta umesto da lekar proceni ko je za antibiotik, a ko ne.”
Nekad može preventivno
Doktor Stojković napominje i da ima izuzetaka kada se kod virusne infekcije daje antibiotik.
“Iskustvo iz kovid ambulante govori da se nekim pacijentima s upalom pluća daju antibiotici preventivno da se ne bi razvila bakterijska superinfekcija.”
Inače, prekomenrna upotreba antibiotika ne vodi u dobrom smeru jer postajemo rezistentni na te lekove, odnosno bakterije postaju otporne na njihovo dejstvo. I onda ne čudi onaj scenario da nam baš bakterije jednog dana mogu doći glave i jer im pomažemo u tome.
“Kad uradimo antibiogram, neretko se pokaže da je prisutna rezistetncija na većinu antibiotika, što znači da vi možete da pacijentu propišete bilo koji lek, ali on neće delovati”, kaže dr Stojković.
On napominje da se ta rezistencija povećava što više ljudi neracionalno uzima antibiotike, pa su neminovne posledice.
“Već se dešava da na pojedine antibiotike postoji otpornost, pa kod retko kog pacijenta deluju. Od kratkoročnih neželjenih efekata dešava se poremećaj crevne flore, pa uslede poremećaji varenja, prolivi, mučnina, povraćanje. To pak nije toliko opasno jer se može sanirati probioticima. S druge strane, dugoročne posledice, ta otpornost bakterija na antibitike, jeste velika pretnja za sve nas”, upozorava doktor.
