Davne 1950. godine, američki biznismen Frank Meknamara pustio je u opticaj prvu kreditnu karticu napravljenu od kartona, s natpisom Dajners klub. Priča vezana za prvu kreditnu karticu datira iz 1949. godine kada je Meknamara imao poslovnu večeru u Njujorku. Kada je stigao račun biznismen je shvatio da je zaboravio svoj novčanik i tada je odlučio da je potrebno napraviti sredstvo plaćanja koje bi zamenilo keš. Meknamara i njegov partner vratili su se u isti restoran naredne godine, ali su ovog puta račun platili malom karticom, napravljenom od kartona. Izumom kreditne kartice stvorena je i kultura dugova ili, u najblažem slučaju, stalnog minusa na ličnom računu. Izumom kreditne kartice stvorena je i kultura dugova ili, u najblažem slučaju, stalnog minusa na ličnom računu. U tadašnju Jugoslaviju kartice su stigle 1969. godine potpisivanjem franšiznog ugovora.
Kartice Dajners kluba u Jugoslaviji imale su svojevremeno 46.000 korisnika. Tadašnje banke izdavale su razne kartice, pa Atlas iz Dubrovnika izdaje Ameriken ekspres, dok Jugobanka iz Sarajeva za vreme Olimpijade izdaje Viza kartice.
Međutim, zbog raspada bivše Jugoslavije dolazi i do prekidanja platnog prometa, uvođenja sankcija i inflacije, pa se drastično smanjio broj ljudi koji ih je koristio.
Tek posle 2000. godine sa dolaskom stranih banaka u Srbiji su kreditne kartice počele ponovo da se koriste.
I za razliku od kartica istorija digitalnog novca seže znatno kraće. Prvu virtuelnu monetu osmislio je Satoši Nakamoto 2008, a prvu implementaciju softvera napravio je godinu dana kasnije. Identitet Nakamotoa je najveća nepoznanica u svetu bitkoin korisnika, pa čak postoje teorije da iza tog identiteta stoji organizacija ljudi. Nagađalo se da je on iz Japana, ali i iz SAD ili Kanade.
Međutim, od 2009. do danas stanje se na tom polju drastično promenilo pa sada, prema procenama, postoji oko 1.000 kriptovaluta. Izdavanje digitalnog novca najavljuju i pojedine zemlje, a centralna banka Litvanije je to već sprovela u delo i prva u svetu izdala svoj virtuelni kolekcionarski novčić LBCOIN.
Međutim, za razliku od njih predsednik Rusije Vladimir Putin nedavno je potpisao zakon kojim se zabranjuje upotreba kriptovalute kao sredstva plaćanja u toj zemlji, prenela je ruska novinska agencija RIA. Prema novom pravilu, od 2021. godine biće dozvoljene transakcije digitalnim finansijskim sredstvima, ali se zabranjuje upotreba kriptovalute kao sredstva plaćanja.
Cilj je veća potrošnja
Opšte je poznato da građani mnogo više troše kada plaćaju karticom ili mobilnom aplikacijom, nego kada to čine gotovinom. Postoji i jedna kategorija koja bi mogla biti žestoko pogođena nestankom kovanica i novčanica, a to su beskućnici kojima će biti teško da nabave uređaje za pojedinačne donacije.
