Od kada je sveta i veka, proizvodi među ljudima su se razmenjivali. A pošto je bilo potrebno mnogo vremena da bi se pronašao neko ko je imao baš ono što je nekom drugom potrebno, kupci i prodavci su rešili da koriste novac kao sredstvo plaćanja.
Kroz istoriju oblici novca su se menjali da bi u savremeno doba imali kovani i paprirni novac, koji se popularno naziva gotovina ili keš. Ali poslednjih decenija sve učestalija je upotreba plastičnog novca a odnedavno i digitalnog. Pod sloganom “malo plastično, a plaća fanstastično” kartice su se odomaćile širom sveta.
Novčanice izlaze iz mode
U nekim zemljama su popularnije, u drugima manje, a poznato je da kovanice i novčanice već dugo nisu omiljeno sredstvo za plaćanje u Švedskoj. Korona virus kriza je trend ka bezgotovinskom plaćanju samo pojačala, zbog čega centralna banka te zemlje upozorava građane, jer strahuje da bi gotovina mogla fizički u potpunosti nestati. Roditelji u Švedskoj čak i džeparac svojoj deci ne isplaćuju gotovinom, piše nemački nedeljnik “Fokus”. List navodi da samo 16 odsto dece dobija džeparac u gotovini, dok 84 odsto poseduje digitalne štedne knjižice. Istraživanje je pokazalo da u Švedskoj generacija između 18 i 34 godina u 75 odsto slučajeva ne plaća gotovinom.
Sve kovanice i novčanice koje su u Švedskoj u opticaju čine još samo jedan odsto BDP-a, poređenja radi, u SAD, gde se takođe puno plaća karticama, to je osam odsto, a u evrozoni deset procenata. Korona kriza povećala je odbojnost Šveđana prema gotovini, a zanimljivo je da se najveći deo plaćanja obavlja bez kontakta, preko čipa na kartici ili putem mobilnog telefona. Razvoj je sličan kao i u drugim zemljama, ali na nižem nivou. U Nemačkoj je bezgotovinsko plaćanje poraslo sa ispod 40 na 44 odsto, a u Švedskoj taj udeo je već dostigao 85 procenata. Platne kartice na našim prostorima pojavile su se krajem sedamdesetih godina prošlog veka i u upotrebi su bile sve do bankarskog sloma SFRJ i uvođenja sankcija. Ponovo su u upotrebi od 2001. ali do danas one nisu uspele da zamene plaćanje u gotovom novcu.
Kartice se u Srbiji najčešće koriste za kupovinu hrane, mešovite robe, lekova, odeće i slične robe u supermarketima, prodavnicama mešovite robe, specijalizovanim prodavnicama i apotekama (oko 50 odsto), zatim za plaćanje na benzinskim pumpama (14,17 odsto) i u restoranima (2,65 odsto). U prvoj polovini 2019. godine obavljeno je 116 miliona transakcija platnim karticama na fizičkim prodajnim mestima (na POS terminalima), u vrednosti od 204 milijarde dinara. Ipak evidentno je da Srbi najviše vole gotovinu i da im uvek nešto zvecka u džepu.
“Izumiru” i kartice
Milan Kovačević, konsultant za strane investicije, kaže da građani severne Evrope prednjače u mnogo čemu, pa i u korišćenju digitalnog plaćanja.
– Kod nas je tradicija da ljudi uvek imaju para u novčaniku, ali to će se menjati sve brže. Naročito nakon korona virusa i stariji će se okretati plastičnom novcu i digitalnom plaćanju. Ali gotovina će još biti u opticaju kaže Kovačević.
I istraživanja Dojče banke pokazuju da još dugo neće zazvoniti “posmrtna zvona” za gotovinski novac, ali će umesto toga rast digitalnih plaćanja dovesti do “izumiranja” plastičnih kartica. Sličan trend očekuje se i u ostalim razvijenim zemljama. Međutim, različite zemlje će beležiti različite nivoe smanjenja gotovine i plastičnih kartica. Na tržištima u usponu efekat bi mogao da stigne i ranije, jer mnogi kupci prelaze direktno sa gotovinskog na mobilni način plaćanja, bez toga da ikada poseduju plastičnu karticu.
Narodna banka Srbije obelodanila je da je nastavljen trend rasta broja korisnika elektronskog i mobilnog bankarstva, pa je tako na kraju drugog tromesečja ove godine 2,93 miliona korisnika imalo ugovorene te usluge, što je 13,33 odsto više nego u isto vreme 2019. godine.
Prvih 100 dinara
Prva papirna novčanica koja je bila u opticaju, štampana je u Belgiji. U opticaj je ušla 2. jula 1884.Vredela je sto dinara, plativih u zlatu. Sledeće godine u opticaj je puštena novčanica od 50 dinara plativa u zlatu i od 10 dinara plativa u srebru. Ova novčanica bila je u opštoj u potrebi. Prve srpske i jugoslovenske novčanice sve do 1929. godine štampane su u Belgiji i Francuskoj, a jedna serija i u Sjedinjenim Američkim Državama. Od početka rada Zavoda za izradu novčanica 1929, sve novčanice štampaju se u zemlji. Izuzetak je serija iz 1943, koja je štampana u Londonu.
Vekovima kasnili za Kinom
Papirni novac se prvo pojavio u Kini 1282. godine u doba Kublaj-kana. U Evropi su prve novčanice štampane u Švedskoj 1661. godine, a u Francuskoj u 18. veku. Prve novčanice u Britanskoj imperiji bile su u obliku solo menica. U SAD, kolonija Zaliv Masačusets je bila prva kolonija koja je izdala papirnati novac 1690. godine.
