Pre 154 godine, 18. oktobra 1867, Aljaska je zvanično prešla u ruke SAD. Iako se tog dana na Aljasci zavijorila američka zastava, u Rusiji se i danas može čuti pitanje kad će se ova teritorija vratiti matičnoj zemlji.
Takvo pitanje postavljeno je nedavno i ruskom predsedniku, koji je šaljivo odgovorio da Rusija ima dovoljno snega i leda i da nema smisla boriti se za to, piše Olivera Ikodinović za Sputnjik.
Danas je Aljaska najveća američka savezna država, površine oko 1,7 miliona kvadratnih kilometara. Ovu ogromnu teritoriju Rusija je prodala SAD za svega 7,2 miliona dolara u zlatu. Poređenja radi, Napoleon je 1803. godine prodao Americi sunčanu i toplu Luizijanu za 15 miliona dolara.
Aljaska je prodata za vreme za vreme cara Aleksandra II i uprkos tome što je pogodba bila poštena, diskusije o prodaji te zemlje ne jenjavaju ni danas – širile su se glasine da je Aljaska data za dugove, poklonjena, uzeta na prevaru, ustupljena na najam od 99 godina, ali da navodno Brežnjev nije potraživao njeno vraćanje.
Zašto je Aljaska prodata
Dok neki istoričari i dalje raspravljaju da li je prodaja Aljaske bila opravdana i da li se uz malo političke volje mogla sačuvati u sastavu Rusije, ima i onih koji tvrde da je car imao dobre razloge da sklopi pogodbu i da ta odluka nije doneta na prečac. Kao jedan od argumenata se navodi da je Aleksandar II morao da “zakrpi” rupe nastale posle poraza u Krimskom ratu. Zemlji su bile potrebne reforme, a car Nikolaj II, koji je umro pred kraj rata, ostavio je mnoga nerešena pitanja svom nasledniku, a da bi se izašlo iz krize, podigla ekonomija i vratio ugled na međunarodnoj sceni bio je potreban novac.
Takođe, borbe na Dalekom istoku tokom Krimskog rata pokazale su ranjivost tog dela Ruskog carstva, pa postoji i verzija da je Aljaska prodata jer je Rusiji bilo sve teže da zaštiti i razvija udaljene teritorije.
Kako god bilo, sporazum o prodaji teritorije koja je u sastavu Ruskog carstva bila 126 godina potpisan je u Vašingtonu 30. marta 1867, a zvanična predaja teritorije realizovana je u oktobru iste godine u tadašnjoj prestonici Novoarhangelsku, a danas gradu Sitka.
S druge strane, kupovina Aljaske je izazvala i burna negodovanja u Americi, pošto se verovalo da se novac “baca” na pustoš okovan ledom, ali su sve kritike utihnule kada se ispostavilo da je ta zemlja pravi rudnik zlata. Usledila je “zlatna groznica”, a potom su u 20. veku otkrivena i velika nalazišta nafte i gasa.
Na šta je potrošen novac
Još jedno pitanje koje do danas izaziva polemike u ruskoj javnosti jeste na šta je potrošen novac od prodaje Aljaske? Istorija kaže, pre svega, na izgradnju železničkih pruga u Rusiji i razvoj ruskog Dalekog istoka.
Pitanje povratka Aljaske u sastav Rusije bilo je aktuelizovano i posle prisajedinjenja Krima Rusiji 2014. godine. Tada je na sajtu Bele kuće objavljena peticija pod nazivom “Vratiti Aljasku Rusiji”, koju je potpisalo nekoliko desetina hiljada ljudi. Međutim, od cele priče ništa nije bilo osim što se u medijima podiglo malo “galame”.
Priče o pripadnosti Aljaske ne jenjavaju sa obe strane okeana. Letos je, uoči prvog susreta predsednika Rusije i SAD u Ženevi, republikanka Loren Bobert ironično prokomentarisala: “Zaista se nadam da Džo Bajden neće slučajno vratiti Putinu državu Aljasku na njihovom sastanku”.
