Nakon pobede talibana postavlja se i pitanje: Hoće li Avganistan ponovo postati baza za terorističke napade? Stručnjaci vide relativno mali rizik.
Za američkog predsednika Džozefa Bajdena nema sumnje da je Vašington, pre svega, imao jedan cilj u pogledu Avganistana: da garantuje sopstvenu bezbednost. Tako će, kako je rekao, tako i ostati.
– Naš jedini vitalni interes za Avganistan ostaje ono što je oduvek bio: sprečiti teroristički napad na našu zemlju – rekao je on u svom govoru u ponedeljak prošle sedmice.
Bajdenovu pretpostavku da bi to moglo uspeti čak i bez prisustva SAD -a ne dele svi Amerikanci.
– Vraćamo se na stanje koje je postojalo pre (2001.). To jest, u fokus terorizma – rekao je republikanski kongresmen Mišel Meklaun.
Američki general Mark Millei izrazio je zabrinutost da bi grupe poput Al Kaide i Islamske države (IS) mogle brzo obnoviti svoje mreže u Avganistanu.
Avganistan ponovo kao utočište za džihadiste?
Rizik da bi se te grupe mogle reorganizovato u Avganistanu je apsolutno stvaran, piše američki stručnjak za Bliski istok i terorizam Daniel Biman u članku u Foreign Affairs pod naslovom “Hoće li Avganistan ponovo postati sigurna luka za teroriste?”
Po njegovim rečima, mere protiv terorizma značajno su otežane povlačenjem SAD iz Avganistana. Međutim, malo je verovatno, dodaje dalje, da bi Avganistan mogao ponovo postati sigurno utočište za međunarodne džihadističke grupe. Po njegovom mišljenju, za to postoji nekoliko razloga. Al Kaida je izgubila veliki deo svoje bivše snage, a Islamska država je u neprijateljskim odnosima sa talibanima. I iznad svega, kako piše Biman, talibani su učili iz prošlosti i prema tome se ponašaju drugačije.
Južnoazijski stručnjak Kristijan Vagner iz Berlinske fondacije za nauku i politiku (SVP) takođe veruje da džihadističke grupe u Avganistanu verovatno neće povratiti svoje staro prisustvo i snagu. ”
Oni više ne žele da budu država parija, već traže međunarodno priznanje“, kaže Vagner. On podseća da su “Islamski emirat Avganistana”, kojim su talibani vladali od 1996. do 2001. godine, priznale samo tri zemlje, Pakistan, Saudijska Arabija i UAE.
– Talibani sada žele to promeniti. Oni znaju da je to moguće samo ako postoji prava politika. To uključuje, između ostalog, njihov odnos sa džihadističkim grupama – kaže Vagner.
Talibani su pod prismotrom sa svih strana
Ideja o Avganistanu u kojem žive međunarodni džihadisti ne samo da plaši Zapad. Rusija godinama održava kanale komunikacije sa talibanima, a i Kina je od pre nekoliko meseci sve češće razgovarala sa talibanima. Rukovodstvo u Teheranu takođe se oslanja na dijalog sa talibanima. Odlazeći ministar inostranih poslova Javad Sarif već je ponudio pomoć u mirovnim pregovorima koji se možda vode u Avganistanu. Sve tri susedne države ujedinjene su u borbi protiv džihadizma. Talibani bi toga morali biti svesni.
I na kraju, čak ni nakon povlačenja, SAD ne zavise samo od blagonaklonosti talibana kada je u pitanju zaštita od terorističkih pretnji. Prema Danielu Bimanu, oni i dalje imaju dobro osmišljene izviđačke sposobnosti pomoću kojih mogu posmatrati džihadističku scenu u Avganistanu i, ako je potrebno, boriti se protiv nje.
– Američka vojska je pronašla način da koristi svoje vazdušne baze izvan Avganistana za napade ili na drugi način deluje u zemlji ako je potrebno – kaže Biman.
Razlike od Islamske države i Al Kaide
Međutim, veze između talibana i Al Kaide ostaju bliske, rekao je Edmund Fiton Broun, šef misije UN-a za praćenje Islamske države, Al Kaide i talibanskih terorističkih grupa.
– Pretpostavljamo da će vođstvo Al Kaide i dalje štititi talibani – rekao je on televiziji NBC.
Nasuprot tome, situacija sa IS u Avganistanu, koji sebe naziva “Islamskom državom u provinciji Horasan“, izgleda sasvim drugačije od istorijskog regiona. Prema izveštaju koji je Savet bezbednosti UN objavio u maju 2020. godine, grupa je pretrpela “značajne udarce”.
“Talibanske snage odigrale su važnu ulogu u nanošenju ovih udara IS -u”, navodi se u izveštaju.
U osnovi, džihadističke grupe poput Al Kaide i IS slede drugačije ciljeve od talibana. Dok se potonji fokusiraju na proširenje svoje vladavine u Avganistanu, druge dve grupe deluju na međunarodnom nivou. Za njih granice ne igraju nikakvu ulogu.
– Ovaj drugačiji pogled odigrao je ulogu samo u odnosu talibana sa Islamskom državom – kaže Vagner.
IS optužuje Avganistance da se koncentrišu samo na svoju državu i na taj način je vrednuju više od islama i njegovog širenja. Al Kaida, kaže Vagner, takođe teži tom cilju, ali za razliku od IS -a, to ne dovodi do tenzija sa talibanima.
– Obe grupe (Talibani i Al Kaida) međusobno su povezane zajedničkim borbenim iskustvom u Avganistanu, a u nekim slučajevima teško se mogu odvojiti jedna od druge – kaže Vagner.
