U godini jubileja, kad sa Vama obeležavamo 30 godina postojanja, “Vesti” sa žaljenjem obaveštavaju da vodimo bitku života! Vlasnici Kompanije, zajedno sa zaposlenima, na sve načine i dalje pokušavaju da spreče najgori scenario, da Vaše i naše “Vesti” prestanu da izlaze.

Čuvari identiteta

Zato se obraćamo Vama, ne samo kao vernim čitaocima, već kao dokazanim prijateljima rasutim po svim meridijanima. Ne tražimo ništa. Želimo jedino da vam se zahvalimo što ste uz nas i sada kada nam je najteže!

Teško je naći reči kojima je moguće iskazati Vam zahvalnost, jer tri decenije smo kao porodica delili i lepo i ružno. Zajedno smo se i radovali i plakali.

Dragi prijatelji, vlasnici i uredništvo “Vesti” vode do sada najtežu borbu da Srbi u dijaspori ne ostanu bez svog jedinog dnevnog glasila na maternjem jeziku. O tome nikad nismo govorili, ali protiv sebe smo od osnivanja imali razne političke i ekonomske interese, brojne mešetare i secikese, ali i one kojima je bilo u interesu da Srbi po svaku cenu izgube svoj identitet i ostanu bez svog lista.

Kada je izašao prvi broj “Vesti”, 15. decembra 1992. godine u Hrvatskoj i BiH je uveliko besneo krvavi rat, a u Evropi – dotadašnja jugoslovenska društva već su bila pocepana po nacionalnim šavovima i svi narodi su, uz pomoć novoosnovanih država, osnovali svoja dnevna glasila. Jedino su Srbi dobijali dnevnu štampu iz Beograda i to sa zakašnjenjem od tri-četiri, nekada i sedam dana. U takvoj situaciji Dušan Vidaković, predsednik naše Kompanije, odlučio je da i Srbi – po svaku cenu – dobiju svoje novine.

Relativno brzo je okupio ekipu entuzijasta, novinarskih “vukova” koji su shvatili suštinu ove misije i u tim teškim, prebolnim godinama rata “Vesti” su postale jedini svetionik za sve ono što se događalo u nekadašnjoj Jugoslaviji, a zatim i svojevrstan servis koji je spajao izgubljene porodice, saznavao sudbine nestalih, ali i pomagao onima kojima niko nije mogao.

Pritisci sa svih strana

Ali i tih ratnih godina nije bilo nimalo lako da opstanemo.

Javno mnjenje, ali i zvanične politike Zapada pokušavali su na svaki način da satanizuju Srbe. Ta ostrvljenost prema Srbima tih devedesetih se može uporediti sa onim što danas ponovo doživljava Republika Srbija i srpski narod u srcu Evrope. Naša redakcija je bila pod stalnim pritiscima političara, ali i prismotrom tajnih službi kojima je bilo čudno kako to da jedan mali medij – male nacionalne zajednice, može da “pomera brda” i čini nemoguće mogućim, posebno kad je reč o pomoći najugroženijima. “Vesti” su izdržale!

Nažalost, ispostavilo se da su politički i ekonomski pritisci u Evropi danas mnogo teži, gotovo nesavladivi. Sve je započelo sa pandemijom COVID 19 virusa koji je promenio život cele planete, a nastavljeno je sa globalnim previranjima. Kad je Evropa uvela lokdaun mnogi su shvatili da u tome mogu da enormno zarade i nisu propustili takvu priliku. Pod “plaštom” zatvorenih granica, distributeri su određenim glasilima, među kojima su bile i “Vesti”, drastično podigli cene transporta novina, a štamparije troškove štampe.

Odričući se zarade, vlasnici Kompanije, a zaposleni često i svojih plata, odlučili su da svesno budu na gubitku kako bi se u tim teškim danima Vaše i naše “Vesti” sledećeg jutra ipak našle baš na onom kiosku gde ste poslednjih 30 godina navikli da ih kupujete.

Ekonomsko iscrpljivanje

Ni tu nije bio kraj ekonomskom iscrpljivanju, pa smo u jednom trenutku, za pojedine države, bili prinuđeni da deo tiraža štampamo po mnogostruko većoj ceni od one po kojoj su se “Vesti” prodavale. I to smo izdržali!

Međutim, sa ratom u Ukrajini, politički i ekonomski udari na “Vesti” doživljavaju kulminaciju.

U zemljama zapadne Evrope “Vesti” se prodaju na istim kioscima gde i njihova najtiražnija štampa. Očigledno je nezavisna uređivačka politika “Vesti”, baš iz te činjenice što nismo pisali “obojenu” već pravu istinu, bila mnogima trn u oku. Počeli su ogromni politički pritisci na vlasnike Kompanije i uredništvo, ali i otvorene pretnje da ćemo platiti “cenu” ukoliko se ne uklopimo u njihov narativ i ne radimo po njihovoj direktivi. Nismo pristali i zato smo platili ozbiljnu cenu.

O obimu problema sa kojima su se “Vesti” suočile i sami ste bili svedoci zato što smo nekoliko nedelja, samo da bi se novine štampale, bili prinuđeni da bukvalno prepolovimo broj strana.

U nemogućnosti da se sami izbore sa problemom, vlasnici kompanije su o svemu detaljno obavestili i zvanične institucije u Republici Srbiji.

Nijednu gorku reč tu ne možemo reći, jer je i Srbija svesna koje bi bile posledice da Srbi u dijaspori, njih oko sedam miliona, ostanu bez svog najstarijeg, ali i jedinog dnevnog glasila na maternjem jeziku!

Dragi prijatelji, ne predajemo se. Bolje je izgubiti neke bitke u borbi za svoje snove, nego biti poražen a da ne znaš ni za šta si se borio.

Predaja nije opcija!

Borimo se do kraja.

Izdavači “Vesti”

Ljudi velikog srca

Ogromno Hvala dugujemo brojnim Gorostasima – ljudima velikog srca, zahvaljujući kojima je naša rubrika Humanitarni most postala “sigurna kuća” za desetine hiljada nevoljnika.

Učinjeno je toliko dobrih dela da ih je nemoguće pobrojati, a još teže izdvojiti neko, jer svako je za sebe bilo podvig u rangu herojskog čina.

Nisu naši čitaoci pitali ni za ime, ni za naciju… pomagali su nevoljnike od Srbije i BiH do Crne Gore, Makedonije, Hrvatske… Od narodnih kuhinja na Kosovu i Metohiji, nevoljnika u Republici Srpskoj do zaboravljenih dobrih, a ubogih ljudi iz zabitih zaseoka na Pešteru…

Dovoljno je reći da je za sve ove godine posredstvom Humanitarnog mosta – plemenita srpska duša, naša dijaspora, pomogla sa 50 miliona evra!

Zato Humanitarni most odavno više nije obična rubrika u Vašim i našim novinama već institucija kojoj se veruje i uz koju je svaka unesrećena duša u matici našla ne samo reči utehe, već i potrebnu pomoć.

Odrastanje uz “Vesti”

Zahvaljujemo generacijama koje su uz nas odrastale, učile prva slova ćirilice, ali i naučile mnogo toga o kulturi i tradiciji svog naroda. Ima li većeg zadovoljstva da u eri u kojoj su digitalni mediji preuzeli primat, a štampa, posebno dnevna, doživljava sudbinu dinosaurusa, i dalje dobijamo na stotine pisama baka i deka koji su svoje unuke, poslednje generacije Srba u dijaspori – upravo preko stranica “Vesti” učili svom maternjem pismu – ćirilici. Srce nam je puno od svakog slova iz tih zahvalnica!

Nismo znali kako drugačije da vratimo tu ljubav nego od srca poklanjajući jedno od naših – knjigu “Učimo ćirilicu”. Trudili smo se da primerak dođe do svakog deteta na Kosovu i Metohiji, ali i u svim drugim delovima otadžbine u kojima je dečji osmeh vredniji od svega.

Istovremeno, kroz brojne rubrike, “Vesti” su od početka imale ne samo cilj da istinito informišu o dnevnim događajima, već i da stalno podsećaju na raskoš naše istorije i tradicije.

Otuda, ništa manju zahvalnost dugujemo i brojnim kulturno-umetničkim društvima rasutim po celoj Evropi i Australiji koja su sa nama delila sve svoje radosne trenutke i nastupe i zaslužene pehare. Uostalom, upravo su “Vesti” jedan od osnivača najveće kulturne manifestacije – Evropske smotre srpskog folklora dijaspore!

3 COMMENTS

  1. Svaka vam cast. Citam vesti vec tri decenija i dok sam ziveo u Srpskom koloniji u SAD uvek sam rado kupovao vase novine.
    Jedno vreme sam bio izdavac Srpskog casopisa u NY, Cikagu i Kanadi pa znamo koliko je vremena i para potrebno za opstanak i zato vam se zahvaljujem i divim uspehu.
    Zelim vam sve najbolje i Basta it’s borbu za Srpstvo.

  2. I ja sam za ove vaše novine. Da sam bio to za njih saznao. Kada sam ove 93. godine. I da sam bio otišao za Njemačku. Gdje sam i ja njih počeo kupovati. Da bih onda bio ovo pretplatio. Da sam bio ovaj vaš pretplatnik. I od tada. Pa sve ovo do danas. Da nije niti ovaj jedan vaš broj. Da je on bio došao. I u ove moje ruke. Jer, nisam imao gdje. Da ja njih kupujem.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here