Arhipelag Orkni sa ostrvima u Severnom moru pripada Škotskoj, ali sve više se čuju druga mišljenja. Nakon Bregzita i tekuće debate o tome da li Škotska treba da napusti Ujedinjeno Kraljevstvo, pojavilo se novo goruće pitanje: da li Orknijska ostrva treba da se pridruže Norveškoj?
Ova ostrva su trenutno deo Škotske, a time i Ujedinjenog Kraljevstva. Međutim, nezadovoljan finansijskom podrškom koju ova ostrva trenutno dobijaju, lider saveta Orknija Džejms Štokan izneo je predlog da se razmotre “alternativni modeli upravljanja”.
Pod tim je naravno mislio da arhipelag postane deo Norveške, navodi Euronjuz.
– Mi smo deo severnog kraljevstva bili mnogo duže nego što smo bili deo Ujedinjenog Kraljevstva. Na ulicama Orknija ljudi mi prilaze i pitaju: “Kada ćemo da vratimo miraz? Kada se vraćamo u Norvešku?”, rekao je Štokan za Bi-Bi-Si.
Arhipelag Severnog mora je bio pod kontrolom norveškog kralja do 1472. godine, koji je vratio Šetlande Škotskoj kao deo miraza kad se njegova ćerka udala za škotskog kralja.
Postoje i druge opcije na stolu.
Pored istraživanja “severnih veza”, predlogom je predviđeno da arhipelag postane Krunska zavisnost, poput ostrva Man, Gernzi ili Džersija, koji su pod suverenitetom britanske krune, ali nisu deo Ujedinjenog Kraljevstva. Međutim, London je odmah odbio predloge.
“Prvo i najvažnije, ne postoji mehanizam da bilo koji deo Ujedinjenog Kraljevstva ili njegova prekomorska teritorija postane zavisna od druge države”, rekao je portparol premijera Rišija Sunaka.
“Suštinski smo jači kao Ujedinjeno Kraljevstvo i to je nešto što nemamo nameru da menjamo”, dodao je on, ukazujući na finansijsku podršku koju arhipelag uživa.
U međuvremenu, Norveška se držala mudro po strani i nije ulazila u debatu.
“Ovo je domaća i ustavna britanska stvar”, navodi se u saopštenju norveškog ministarstva spoljnih poslova. “Nemamo nikakav stav u vezi sa ovim predlogom”.
Šta se zapravo dešava?
Predlozi su se našli na mnogo naslovnih strana širom Ujedinjenog Kraljevstva i drugih svetskih medija, stavljajući ova ostrva u centar pažnje. Ovo dolazi u trenutku kad lokalni političari osećaju da im je sve teže i čekaju finansiranje od škotske i britanske vlade.
Pišući za škotski Herald, izveštač Dejvid Lisk je sugerisao da podaci popisa iz 2011. pokazuju da većina ljudi na ostrvima sebe vidi kao Škotlanđane ili Britance, a vrlo malo kao Norvežane.
“Severni ostrvljani kao i drugi na visoravni i ostrvima u suštini izražavaju veliko žaljenje kako se njima upravlja iz Edinburga i Londona,” dodao je on.
Tokom sastanka veća na kojem se raspravljalo o predlogu, veliki deo diskusije bio je usredsređen na nezadovoljstvom u vezi sa finansiranjem te oblasti.
Na tom skupu, Štokan je rekao da su stanovnici ostrva žrtve nipodaštavanja u pogledu finansija koje dobijaju u poređenju sa drugim ostrvima. I drugo, trajekti do kopna su loši, a centralna vlada se nije time uopšte bavila .
“Svi znate šta je naša najveća potreba, arhipelag ne može da preživi bez pouzdane, održive trajektne veze. Mi smo 15 godina tražili da nam vlada pomogne, da nas podrži, da se uverimo da možemo da nastavimo da održavamo život na našim ostrvima”, rekao je Štokan.
On je izrazio nezadovoljstvo škotskom vladom jer nije postigla napredak u vezi sa radnom grupom za trajekte, plus što je izostalo pokroviteljstvo iz Londona.
“Kažem da je vreme da nas vlada shvati ozbiljno i kažem da je vreme da razmotrimo sve opcije koje imamo. Ne radi se samo o tome da se pridružimo Norveškoj. “Ovde postoji mnogo veći broj opcija – čak bi mogli da dobijemo svoj novac direktno iz Trezora u Londonu i da se brinemo o sopstvenoj budućnosti”, rekao je.
Svetska pažnja
Podržavajući predloge, odbornica Orknija Heder Vudbridž rekla je da je norveška ideja dobila veliki publicitet. “Mediji su, naravno, pokazali veliko interesovanje za ovo i prvi put su naši zahtevi u pogledu pravednog finansiranja i zamene trajekata dotakli ne samo nacionalne već i svetske medije. Kakva platforma za naš odnos prema Kraljevstvu.”
Šta su sledeći koraci?
Štokanov predlog dobio je većinu glasova odbornika sa ostrva, na redu su sada zvaničnici vlada u Londonu, odnosno Edinburgu.
