Eparhija raško-prizrenska upozorila je na opasnost da osporavanje privremenih kosovskih institucija da se manastiru Visoki Dečani vrati oduzeta zemlja za cilj ima da se takav scenario primeni i na drugu imovinu Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji.
Reagujući na izjavu premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija da će tamošnje vlasti ispoštovati odluku Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine o vraćanju imovine manastiru Visoki Dečani, ali da mora da se “vodi računa o protivrečnostima koje su pratile zemljišno pitanje oko manastira u istorijskom i pravnom smislu”, eparhija raško-prizrenska je upozoraila da Kurti nastavlja retoriku svojih prethodnika da za srpsku crkvu na prostoru KiM ne važe bilo kakvi zakoni ili sudske odluke već se sledi logika da bi poštovanje odluke Ustavnog suda “izazvalo lančanu reakciju u popuštanju SPC” i po drugim pitanjima.
– Prevedeno na običan jezik, ovo znači da su prava SPC na ovom području stvar nečije dobre volje, a ne sistema koji bi morao da bude temelj svakog društva – navodi se u saopštenju u kome se upozorava da je samo pitanje vremena kad će zbog opstrukcije vladavine prava problem koji trenutno ima manastir Visoki Dečani biti otvoren na drugom mestu. Živojin Rakočević, predsednik UNS i odličan poznavalac prilika u južnoj srpskoj pokrajini, ocenjuje za “Vesti” da je slučaj dečanske zemlje “simbol na vrhu nepravde koja se na dnevnom nivou dešava na Kosovu i Metohiji”.
Možete li da zamislite nekog pojedinca koji pokušava da zaštiti svoju imovinu, možete li da zamislite njegovu bespomoćnost pred institucijama, kad Visoki Dečani ne mogu da se sačuvaju i da se zaštite. Miloradu \okoviću iz Vitomirice su oduzeli zemlju i započetu kuću jer opština Peć tvrdi da je tu 1912. vojska kralja Nikole Petrovića počinila zločine – kaže Rakočević i navodi da je 800 hektara otete zemlje manastiru Visoki Dečani samo deo ozbiljnog problema kad je u pitanju imovina SPC na prostoru Kosmeta.
Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da je sporenje oko pitanja imovine SPC jasan dokaz da na Kosovu nema ni demokratije ni vladavine prava već je “volja moćnika – zakon”. – Na Kosovu je na delu neofeudalni sistem vladanja čije posledice trpe svi. Srbi su u još težem položaju jer ne samo što za njih nema pravne, već ni kriminalnoklanovske zaštite koja je i dalje prisutna me|u Albancima. To se odnosi i na ključnu srpsku ne samo versku već i nacionalnu instituciju, Srpsku pravoslavnu crkvu.
Dugačak spisak
Živojin Rakočević navodi da je dugačak spisak imovine koja treba da se vrati srpskoj crkvi na Kosovu.
– Patrijaršiji je 1946. godine oduzeto 850 hektara zemlja, kao što je to učinjeno manastiru Devič, uključujući i sve ono što je sticano od osnivanja, a preživeli su čak i tursko ropstvo. Etnokratija u Prištini se plaši da bi sve to moglo da se pokrene. U tom širokom opsegu napada i diskriminacije, jasno je da vas niko ne može zaštititi i da Albanci neće slušati nikoga, u ovom slučaju, čak ni Amerikance. Ostaje duga i uporna borba, na jednoj strani su agresija i falsifikat, a na drugoj trpljenje i istina – zna se ko će na kraju izaći kao pobednik – ističe Rakočević.
Lukav plan Zapada
Dragomir Anđelković kaže da Zapad sprovodi “lukav plan” tako što pred Albance postavlja isključivo “retoričke zahteve” o poštovanju vladavine prava.
– Ključni evroatlantski centri moći dopuštaju sve vidove omalovažavanja i šikaniranja Srba, od odbijanja Prištine da ispuni svoje obaveze i formira Zajednicu srpskih opština, preko svakodnevnog zagorčavanja života pripadnicima našeg naroda, do gaženja prava SPC. Srbima samo što se i vazduh ne oduzima. To navodno demokratske EU i američke strukture, koje su promoteri kosovskog separatizma, tolerišu. Tako postupaju jer im je cilj da kao kompromis na kraju predstave davanje našem narodu elementarnih egzistencijalnih prava – ono što se samo po sebi u normalnim okolnostima podrazumeva – ocenjuje Anđelković.
