Bogate države zapada, a pre svih SAD, Velika Britanija, Japan i zemlje EU ugovorile su kupovinu ukupno 1,3 milijarde doza vakcine protiv koronavirusa koja još nije napravljena, saopštava ugledni američki časopis “Blumberg” pozivajući se na podatke analitičke kompanije Airfinitdž.
Pri tom, analitičari tvrde da iste zemlje nameravaju da nabave još 1,5 milijardi doza po ugovorima koji još nisu zatvoreni, pa zaključuju da će stanovništvo siromašnih i zemalja u razvoju poslednje doći na red da se zaštiti od opake bolesti.
Tako su SAD i Velika Britanija potpisale ugovor s multinacionalnim farmaceutskim kompanijama Sanofi i GlaxoSmithKline Plc , a Japan s firmom Pfizer . Evropska unija je takođe agresivno krenula u kupovinu, navodi “Blumberg”, ali ne precizira s kim su sve evropske zemlje zaključile ugovor.
Na taj način, bez obzira na to što efikasnost vakcina tih firmi nije dokazana, ogromne količine već su rezervisale bogate zemlje i broj takvih ugovora će rasti. Analitičari su izneli primedbu da doza vakcine neće biti dovoljno za svih 7,8 milijardi ljudi na planeti, te da će se siromašne zemlje naći na repu reda. Pri tom, količine koje su bogate zemlje naručile značajno prevazilaze njihove potrebe i svi su izgledi da će one preprodavati po znatno uvećanoj ceni svoje neiskorišćene zalihe.
Oni podsećaju da je slična situacija bila i 2009. godine, kada su bogate zemlje zapada stvorile monopol na dostavu vakcina protiv svinjskog gripa. U prilog tvrdnji analitičara da će se dogoditi žestoka borba za svetsko tržište ide i agresivna medijska kampanja sa zapada protiv ruske vakcine koje je već napravljena, što već pomalo liči na mali farmaceutski hladni rat.
Dobar primer je i oksfordka vakcina, unapred nahvaljena blagodareći ogromnom svetskom ugledu tamošnjeg univerziteta. Međutim, prošle sedmice Univerzitet u Oksfordu izdao je saopštenje po kom je vakcina ĆAdOx1 koju razrađuje s kompanijom AstraZeneca “u krajnjoj meri delimično efikasna”.
Ova vakcina, kao i sve protiv korona virusa, razrađuje se brzinom bez presedana u istoriji. Njenu osnovu čini bezopasni virus koju izaziva običnu prehladu kod šimpanzi. On je genetski modifikovan tako da ga organizam prepoznaje kao korona virus i stvara neophodna antitela. Ovo je potvrđeno tokom kliničkih ispitivanja na 1.077 dobrovoljaca.
Britanska vlada već je zakazala 100 miliona doza ove vakcine. Međutim, osim oksfordske vakcine, vlada u Londonu je za svaki slučaj zaključila i ugovor o kupovini 90 miliona doza drugih vakcina protiv korona virusa za koje se smatra da obećavaju, a razrađuju ih kompanije BioNteć , Pfizer i Velneva .
Reč je o dva preparata. BioNteć i Pfizer zajedno razrađuju vakcinu s fragmentom genetskog koda korona virusa, a Britanija je od njih naručila 30 miliona doza. Još 60 miliona naručeno je kod kompanije Valneva koja radi nad vakcinom na bazi deaktiviranog (mrtvog) virusa.
Račun bez krčmara
Nastojanja velikih multinacionalnih kompanija i država sa zapada da vakcinišu svet za velike pare umnogome mogu da se pokažu kao račun bez krčmara. Naime, planove mogu da im pokvare Izraelci, koji su blizu vakcine i imaju značajne proizvodne kapacitete. Tu je Kina, s velikim naučnim i industrijskim potencijalom, o čijim vakcinama se ništa ne zna, osim da su eksperimentalnu davali vojsci u ugroženim područjima još pre nekoliko meseci. Pri tom, Rusi već imaju vakcinu i mnoge udaljene zemlje kao Indonezija sa svojih 256 miliona stanovnika stale su red pred kasom.
Blagi simptomi bez imuniteta
Investirajući u različite vakcine, britanska vlada pokušava da uveća šanse za uspeh. Predsednica kraljevske radne grupe za vakcinaciju protiv korona virusa Kejt Bingem rekla je da to što se razvija toliko mnogo vakcina istovremeno govori samo o želji da se istraživanja izvedu s dosad neviđenom brzinom. Međutim, ona je i pozvala javnost da još ne položi prevelike nade na program.
– Činjenica je da možda nikad nećemo dobiti vakcinu. A ako je i dobijemo, može se pokazati da ona ne sprečava zarazu već snižava silinu simptoma – rekla je Kejt Bingem.
Prema njenim rečima, jedna od vakcina na koje Britanija polaže nade može proći ispitivanja do kraja 2020. godine, ali da i u tom slučaju masovnu vakcinaciju Britanaca ne treba očekivati do naredne godine. Nešto kasnije, ministarka obrazovanja Gven Vilijamson izjavila je da prve vakcinacije mogu da se dese u januaru ili februaru.
Po čoveku 60 dolara
Analitičari očekuju i rat cenama usled neizvesnosti kolika će ponuda da bude, dok će potražnja sigurno biti velika. Zato preporučuju državama da što pre počnu pregovore s proizvođačima o kupovini neophodnih količina. Da podsetimo, predsednik Aleksandar Vučić saopštio je da Srbija već pregovara o tome sa dve zemlje, kako se ne bi našla na začelju.
– Prema podacima “Fejnenšel tajmsa”, američka kompanija Moderna namerava da svoju vakcinu (koja još nije završena) prodaje po ceni od 25 do 30 dolara za dozu. Pošto su potrebne dve doze ona će koštati 50 do 60 dolara po vakcinisanom čoveku. Tako bi Srbiju, na primer, vakcinacija koštala 3,5 do 4,2 miliona evra.
Ova cena je predviđena za SAD i druge zemlje s visokim nivoom prihoda stanovništva, a “Fajnenšel tajms” navodi da može biti i jeftinija u slučaju jake konkurencije na svetskom tržištu, pri čemu se ukazuje da Moderna već ima probleme u pregovorima usled cene. Naime, zajednička vakcina kompanija Pfizer
(SAD) i BioNTteć (Nemačka) ceni se na 39 dolara po vakcinisanom čoveku.
Vašington je već uložio 1,95 milijardi dolara za 100 miliona doza i izrazio spremnost da kupi još 500 miliona. Pri tom je predsednik Donald Tramp dopustio mogućnost da se vakcine izvoze,
– Britansko-švedska kompanija AstraZeneca, koja razrađuje vakcinu s Univerzitetom u Oksfordu, saopštila je da namerava da dozu prodaje po ceni od tri do četiri dolara, odnosno šest do osam po vakcinisanom čoveku. Pri tom su AstraZeneca i ruska kompanija iz Sankt Peterburga R-Farm zaključile predugovor o zajedničkoj proizvodnji “ukoliko se klinička ispitivanja pokažu uspešnim”.
– Moskva je izrazila spremnost da izvozi vakcinu u više od 30 zemalja, uključujući Bliski Istok, Balkan i zemlje Zajednice nezavisnih država. O količini nije ništa saopšteno, osim što je prošlog meseca navedeno da će do kraja godine biti proizvedeno oko 200 miliona doza.
Zaostali za “diktaturama”
Epidemija koronavirusa nanela je ozbiljnu medijsku i ideološku traumu zapadu naviknutom na stereotipni pogled na “duboko totalitarni i zaostali ostatak sveta”.
Prvi udarac zadala je Kina koja je epidemiju suzbila brzo i efikasno i ograničila ekonomsku štetu. Zatim se pokazalo da je smrtnost obolelih od korona virusa u Rusiji nekoliko puta manja nego u SAD ili Italiji, na primer. Osim toga, Moskva je prva pustila u registraciju i to dve vakcine, Instituta Gamalei i Sečinskog univerziteta.
Medijski rat počeo je još dok su umrli od korona virusa sahranjivani po njujorškim parkovima i to tvrdnjom da Rusija skriva pravi broj svojih žrtava. Zatim je izneta medijska optužba da su špijuni Moskve pokušali da ukradu tajne zapadnih instituta koji pokušavaju da naprave vakcinu, što je palo u vodu činjenicom da su je Rusi prvi dobili i da će za mesec dana početi vakcinaciju. Potom je izneto da Rusi imaju vakcinu još od aprila, ali da je daju samo izabranima.
Sada u Moskvi kažu da spokojno očekuju optužbe da su njihove vakcine nebezbedne, kako bi bile potisnute sa tržišta.
