Vojska Srbije, po rejtingu specijalizovanog žurnala Global Firepower (Globalna vatrena moć), munjevito napreduje na listi armija sveta i za samo dve godine pretekla je Hrvatske oružane snage. Pritom, najavljene nabavke naoružanja za ove jedine ozbiljne vojske Zapadnog Balkana ukazuju da će se odnos snaga dodatno menjati u korist Srbije, okružene problematičnim državama i teritorijama, a s ciljem da se spreči eventualni avanturizam usijanih glava.
Srbija je prošle godine na listi Global Fireponjer skočila za 13 mesta i zauzela 65. Rast je nastavljen ove godine i naša zemlja je već na 60. mestu, dok je Hrvatska ostala na 62. Obim nabavljenog, naručenog i planiranog naoružanja već je daleko premašio nivo na kom bi bile opravdane teorije dežurnih kritizera da je reč o trošenju novca na politički marketing. Rat, naravno niko u regionu zaista ne želi, niti njime preti osim nekolicine radikalnih političara u Sarajevu i Prištini koji ne raspolažu snagom za sukob, ali i ne žale sirotinjske živote. Ipak, nemački “Dojče vele”, u aprilu je nastalu situaciju nazvao trkom u naoružanju između Srbije i Hrvatske.
Divni helikopteri
Dva meseca ranije general Ben Hodžis, donedavni komandant američkih snaga u Evropi zapitao se zašto je Srbija kupila najsavremenije ruske PVO sisteme pancir S1 i od koga to namerava da se brani. Vučić je odgovorio kontrapitanjem: “Zbog čega ste, dragi generale, prodali Hrvatima helikoptere kajova sa helfajer raketama? Zašto su naši nemački prijatelji prodali haubice Zagrebu (12 cevi)?”
Osim nabavke raketnih sistema pancir S1 odgovor Srbije bila je i kupovina helikoptera, američkih H-145 (takođe s raketama helfajr) i četiri ruska “leteća tenka” Mi-35 (s raketama ataka). Vučić je potom čikao hrvatske novinare na Konferenciji o bezbednosti u Minhenu: “Da vidite kako su to divni helikopteri, vas ću prve provozati…”
Nova eskadrila
Od tada je Hrvatska naručila od Francuske 12 aviona rafal za 1,15 milijardi evra, na šta je Vučić izjavio da će “Srbija odgovoriti”. U Nišu, nakon sastanka s vojnim vrhom, pojavili su se i prvi obrisi tog odgovora. Osim nabavke 29 borbenih helikoptera, za koje je Vučić rekao da imamo dovoljno pilota, pomenuo je i nabavku novih aviona.
– Moramo da šaljemo nove pilote na obuku u Rusiju ili ako uzmemo avione s druge strane, u neku drugu zemlju – rekao je Vučić.
On je dodao da RV i PVO dobija još jednu bateriju pancira, ali i da postoji potreba za još jednom eskadrilom od 12 aviona (uz postojećih 14 MiG-29). Takođe da je posebno razmatrano stanje lovačko-bombarderske avijacije, gde se “očekuju značajne nabavke i pojačanja”, ali i da orlovi ostaju u arsenalu. Time je poručio da je Srbija čvrsto rešena da odvrati avanturiste bilo gde, pa i u Sarajevu ili Prištini, kojoj je već poručeno da novi pogrom srpskog življa neće biti dozvoljen.
Rivali i na zemlji
Rivalstvo je primetno i na zemlji. Tako je Hrvatska montirala izraelske protivoklopne rakete spajk na osam oklopnih točkaša patrija, helfajer na helikoptere kajova, a Vašington je omogućio kupovinu 76 transportera bredli sa velikom količinom raketa TOV. Nejasno je da li je reč o odgovoru na neobičnu brojnost srpskih oklopnih jedinica (oko 300 tenkova), većom od britanske ili nemačke. Ali dok se čeka završetak procesa modernizacije srpskih M-84 i BVP M-80, iz Rusije je stiglo na poklon 30 savremenih tenkova T-72 MS sa dinamičkom zaštitom, a čekaju se i protivoklopne rakete kornet.
Veliki guraju u sukobe
Još u sovjetskoj doktrini razvijena je teorija senteričkog rata u kom atomske sile ne smeju da se sukobe, jer bi uništile jedna drugu. Zato ulaze u sukob na teritoriji trećih zemalja, gde tamošnji narodi ratuju za njih, često međusobno: Korejci s Korejcima, Sirijci sa Sirijcima, Vijetnamci, Iračani, Avganistanci, Jugosloveni, Ukrajinci…
Tako se ni u vreme Hladnog rata (1946-1991) SSSR i Amerika nisu se direktno sukobili osim u Koreji (1950-1953), kada njihov nuklearni potencijal još nije bio kataklizmičan, ali isključivo u vazduhu i na ograničenoj teritoriji duž granice Severne Koreje s Kinom, preko koje je stizalo naoružanje. U svim ostalim sukobima tog perioda, ograničavali su se na dostavljanje ratnog materijala, a ako bi jedna sila direktno ušla u rat, druga bi to izbegla (SAD u Vijetnamu, SSSR u Avganistanu).
Tako je i predavač na Visokoj školi međunarodnih odnosa i diplomatije u Zagrebu Božo Kovačević ukazao da su čak i u 2020. godini pandemije, rasli vojni troškovi u svetu, pre svega kao rezultat konfrontacije Zapada s Rusijom i Kinom. On je procenio da Hrvatsku ne ugrožava Srbija, niti obrnuto, koliko preti eventualni stres u odnosima globalnih sila. One u nekom kritičnom času mogu iskoristiti potencijal za vođenje malih, “zamenskih” ratova u trusnim regionima. Kovačević je upozorio da takav scenario nije u dogledno vreme sasvim nemoguć, ali da bi bilo tragično da političari iz Hrvatske i Srbije dopuste da se i na Zapadnom Balkanu dogodi ono što je zadesilo Ukrajinu od 2014. godine.
Leteći tenkovi stižu s Kipra
Predsednik Vučić najavio je u Nišu nabavku 11 helikoptera H145, tri Mi-17, četiri nova “leteća tenka” Mi-35 i 11 polovnih “iz jedne zemlje EU”. Kao što su “Vesti” pisale u avgustu, Savet ministara Kipra dao je zeleno svetlo za pregovore o prodaji 11 Mi-35 P Srbiji, koje je tim srpskih tehničara već pregledao.
Naime, Kipar je skupo platio savremene ruske helikoptere Mi-35, ali je morao da prizemlji tu flotu kad se pridružio sankcijama EU protiv Moskve, jer više nije bilo mogućnosti za remont, održavanje i nabavku delova. S druge strane, Srbija je pre dve godine kupila četiri helikoptera Mi-35, pa je ovo prilika da povoljno formira flotu kakva ne postoji u regionu. Dobri odnosi s Rusijom i domaći kapaciteti svakako daju mogućnost da Srbija te letelice podigne do nivoa najsavremenije “M” varijante.
Kinezi šalju S-300
Balkanska bezbednosna mreža nedavno je objavila da Srbija dobija kineski PVO sistem srednjeg dometa FK-3. Navodi se da je nabavka ugovorena i plaćena što je zabeleženo u redovnoj evidenciji Agencije za privredne registre na internetu gde je državna kompanija Jugoimport SDPR objavila svoj redovni godišnji izveštaj o poslovanju za 2019. godinu.
Srbija bi tako postala prvi inostrani kupac ovog PVO sistema, a pominje se da su naručene tri baterije. RV i PVO Vojske Srbije takođe je i prvi evropski kupac kineskih borbenih bespilotnih letelica koje su nedavno javno predstavljene.
Kinezi su raketni sistem FK-3 projektovali na bazi rešenja ruskih varijanti koje su dobili sa sistemom S-300 od Rusije. Za kinesku vojnu industriju izvoz raketnih sistema PVO u Srbiju izuzetno je važan prodor na potpuno novo tržište, jer su korisnici njihovih sistema srednjeg i velikog dometa bili samo saveznici iz Azije.
Ovaj sistem istovremeno gađa šest ciljeva u vazduhu i efikasno ih uništava na daljini do 170 kilometara i visini od 27 kilometara.
