Hitovi su štivo koje napišu starlete

Čitanje ljudima nije samo bilo izvor obrazovanja, nego je otkrivalo i nove svetove, filozofije, otvaralo pitanja, davalo odgovore. Danas su internet, televizija i mobilni telefoni zamenili knjigu, a na svakom koraku se primećuje opadanje pismenosti kod mladih i opadanje društvenog ugleda književnosti, kaže za "Vesti" Milica Mitić, profesorka srpskog jezika i književnosti u srednjoj Tehničkoj školi u Vranju i doktorant Filološkog fakulteta u Beogradu.
– Nove tehnologije i potrošačko društvo nameću život koji od dece prave invalide. Dobrim ljudima postaje se znanjem, čitanjem, razmišljanjem, rasuđivanjem. Knjige su te koje nas mogu promeniti nabolje i ne treba ih doživljavati kao pojam za razbibrigu i ubijanje vremena.
x Čitaju li mladi danas?
– Opštepoznato je da danas deca sve manje čitaju, da knjiga kao medij polako pada na začelje. Sve se svelo na protok informacija, kojima smo zatrpani sa svih strana. Zaključak je da u svemu moramo imati mere, jer nismo protiv savremene tehnologije. Knjiga među mladima je postala netražena. Većina njih čita zato što mora, a ne zato što voli čitati. Slobodno vreme mladih bazira se na pretraživanju interneta, gledanje televizije ili slušanju muzike. Mali procenat je onih koji u slobodno vreme čitaju.

x Lektira je, barem, obavezna?
– Poražavajuća ja činjenica koliko deca ne žele da čitaju. Lektira je samo jedan od načina na koji se deca podstiču na čitanje, ali literatura koja je propisana lektirom često je neprilagođena uzrastu i interesovanjima učenika. Obaveznu školsku lektiru pročita tek poneki đak, učenici su uglavnom uvereni da čitanje ne može biti zanimljivo, uzbudljivo i ugodno. Čitanje lektire najčešće im je naporno jer zahteva intenzivnu koncentraciju tokom dužeg vremenskog razdoblja.
x Ima li još problema sa kojima se mladi suočavaju pri čitanju knjiga?
– Drugi problem kod mladih jeste što ne umeju da odaberu šta će pročitati. Moramo se dotaći komercijalnog prodavanja knjiga na trafikama koje ne spada u lepu već naručenu književnost. Ona se ne kupuje na takvim mestima, jer ne može prodavac na trafici da ti preporuči knjigu kad je i on sam nije pročitao, a i ne razume se u nju. Takva mesta upropašćavaju sve one vrednosti koje samo čitanje nosi. Takve knjige ne mogu da imaju vrednost ako ih dobijaš uz novine za 500 dinara. Mladi ne shvataju da nije lepo ono što je komercijalno, već ono što je tradicionalno i klasično. Čar odabira dobre knjige leži u tome prošetati se do biblioteke ili knjižare i obogatiti se nekim novim doživljajem.
x Mnogo je onih koji pišu malo koji čitaju?
– Danas svako može da napiše knjigu ako ima i malo novca i potrudi se to da proda. Mladi se pomame za naslovom, pa tako hit među njima postane knjiga o životnom putu Novaka Đokovića, a da se nikad ne zapitaju da li bi trebalo pročitati i neko delo savremenih klasika. Hitovi su i knjige koje napišu poznate TV voditeljke, pevačice, starlete.
x Da li se nekad više čitalo?
– Nekada se zaista čitalo. Ali i roditelji dece su insistirali na tome. Svaki roditelj koji je hteo da mu dete ponešto nauči o književnosti, upisivao je dete u biblioteku od malih nogu kako bi kod njega stvorilo čitalačku naviku. U početku su to bile bajke, basne i priče za decu prilagođene uzrastu, a zatim bi dete, pošavši u školu, samo biralo šta će čitati. I uticaj roditelja je bio, pre svega, bitan i najpresudniji. Danas, većina roditelja i ne zna gde se nalazi gradska biblioteka.
x Imaju li odgovornost i profesori?
– Odgovornost je i na nama koji imamo isto toliko udela u negovanju čitanja kod mladih. Moramo na svaki način da ih motivišemo da zavole knjigu, da pronađemo način koji će ih zaintrigirati za čitanje.
x Sa čim se suočavate u školi?
– Iz godine u godinu kada na početku školske godine pitamo decu ko želi da se upiše u biblioteku, od 25 učenika, samo se troje prijavi da želi.
x Imate li svoje metode rada sa učenicima?
– Na kraju svake školske godine, kao obavezan domaći zadatak, zadajem učenicima da mi pripreme jedno izlaganje od 15 minuta o omiljenoj knjizi koju su pročitali prethodne godine. Da, samo čujete koji su to naslovi! Prvo mi spominju naslove lektira iz osnovne škole poput "Orlovi rano lete", "Tom Sojer", "Dečaci Pavlove ulice", a zatim kad kažem da ne može školska lektira, oni počnu da nabrajaju knjige Mirjam, jer su gledali ekranizovane serije, film "Montevideo", jer postoji istoimena knjiga i u stvari niko i ne pročita knjigu. Mali broj njih nabroji delo nekog dobrog pisca koji se teško čita.