Roditelji teško obolele dece u Srbiji ovih dana dobili su tračak nade, jer je srpski ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavio da će na prvoj sledećoj sednici Vlade biti doneta odluka o formiranju fonda iz kojeg će se finansirati lečenje. On je obećao da će fond finansirati lečenje u inostranstvu mališana koja boluju od retkih bolesti, kao i dece za čije su lečenje iscrpljeni svi kapaciteti u Srbiji.
Ukoliko se sve ovo ostvari, ime ministra Lončara ostaće upamćeno u istoriji srpskog zdravstva, jer teško bolesni mališani neće ubuduće zavisiti od humanitarnih akcija, kojima se često grubo manipulisalo u Srbiji. Slučaj malene Tijane Ognjenović ostavio je gorak ukus u ustima kako darodavaca, tako i roditelja.
Ko je zapravo ministar zdravlja koji čini ono što je davno trebalo učiniti za zdravlje i život malenih pacijenata?
Zlatibor Lončar rođen je 3. avgusta 1971. u Beogradu, gde je 1997. godine završio Medicinski fakultet sa prosečnom ocenom 8,5. Pripravnički staž obavio je u Kliničkom centru Srbije tokom 1997. i 1998. godine, gde je i položio stručni ispit, a specijalizaciju iz opšte hirurgije je završio je 2003.
Od 2010. godine bio je načelnik intenzivne nege Urgentnog centra, a od avgusta 2012. je bio na funkcijama direktora Urgentnog centra i pomoćnika direktora Kliničkog centra Srbije za medicinska pitanja. Specijalistički kurs iz hepatobilijarne hirurgije u Londonu u bolnici Hameršmit završio je 2001, gde se usavršavao i 2006. godine. Specijalizaciju iz opšte hirurgije završio je 2003. godine. Završio je i specijalistički kurs iz transplantacione hirurgije jetre na Kraljevskom koledžu u Londonu. Ističe da mnogo voli posao lekara i hirurga.
– Još kao student opredelio sam se za hirurgiju jer je posao konkretan, nije monoton, a odmah se vide i rezultati rada. Istina, moj život se razlikuje od onog koji vode moji drugovi, ali sam sam izabrao i dobro mi je – pričao je kao mlad 29-godišnji lekar.
A kad se posao voli, "ima se vremena za sve"
– A, da bih održao kondiciju, koja je neophodna pošto operacije iscrpljuju, idem na bazen, u saunu, igram tenis… – kaže dr Lončar.
Radio je i za vreme NATO bombardovanja u Urgentnom centru.
– U tih 78 dana rata, maltene sve vreme bili smo u Urgentnom centru. Na svaki zvuk sirene, bili smo tu, spremni da radimo. I radili smo… Dramatično je bilo kada je pogođeno porodilište, a pogotovo kada su razoreni Televizija i Generalštab. Nikada neću zaboraviti scenu u Aberdarevoj: morali smo čoveku da amputiramo nogu na licu mesta, bez anestezije, da bismo mu spasili život pošto je bio pod ruševinama – kazivao je svojevremeno Zlatibor.
Operacije znaju da traju i po nekoliko sati, ali dr Lončaru to nikada nije teško padalo i vreme mu je brzo prolazilo.
– Uvek kao tren – odgovarao je svojevremeno ministar. – Čak stignemo i da se našalimo… Slušamo muziku, obično neku tihu, relaksirajuću. A kada obaviš posao, ne možeš od iscrpljenja, ni sat kasnije, ni kola da voziš. Ako i odeš kući, odspavaš dva-tri sata, a onda se vratiš da vidiš kako je pacijentu. Ne možeš da se opustiš, kažeš: uradio sam šta sam uradio. Posao je gotov tek kada pacijent stane na noge – kazivao je u jednoj ispovesti.
Ime ministra Lončara pominjano je i u negativnom kontekstu. Prema pisanju "Blica" iz 2012. godine, Lončar je bio navodno označen kao neko ko je u ranijim godinama sarađivao sa "zemuncima". Na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, zaštićeni svedok Dejan Milenković Bagzi je tvrdio da je dr Lončar sarađivao sa tim klanom, iako dokaza nije bilo. Lončar je sve te navode demantovao, a dnevni list "Blic" u maju 2012. objavio je njegov zvanični demanti.
Srpska javnost je zapamtila da je pre godinu, dana kada je nekadašnja prva dama bivše Jugoslavije legendarna Jovanka Broz bila primljena u bolnicu, dr Zlatibor Lončar, tada direktor Urgentnog centra neprestano bio uz nju.
Ovih dana uznemireni otac malog Novaka Kokorovića , obolelog od Dandi-Vokerovog sindroma, nije imao snage da bolesnog sina unese u avion kojim je odleteo u Nemačku na lečenje. Umesto oca, to je učinio Zlatibor, koji je mališana ispratio uz nadu da će se u Srbiju vratiti zdrav.
Ministar govori engleski jezik, oženjen je Vesnom, advokatom, i otac je jednog deteta.
