– Došli smo do imena lica koja imaju saznanja o "žutoj kući", odnosno onih koji su bili u njoj i oko nje za vreme hirurških intervencija nad otetim ljudima, pohvalio se Vukčević beogradskom tabloidu "Blic".
Da nije dodao kako se radi o "velikom, kvalitativnom pomaku u istrazi o trgovini organima otetih Srba sa Kosova", moglo bismo pomisliti da se Vukčević domogao svedoka koji će potvrditi da su tim nesrećnicima vadili zube, skidali kurje oči, masno tkivo sa nosa ili neke druge hiruške zahvate manjeg intenziteta. A ne o zločinu u kome su, prema navodima bivše glavne haške tužiteljke Karle del Ponte, u selu kod grada Burelja u Albaniji, u podrumu kuće porodice Katuči, kidnapovanim Srbima sa Kosova vađeni organi.
Del Ponteova je u svojoj knjizi potvrdila da su pripadnici OVK posle 1999. odveli 300 zarobljenika, uglavnom Srba, u Kukeš i Tropoju, zatvorili ih, a zatim najmlađe i najsnažnije prebacili u selo Ribe, kod Burelja. Del Ponteova pominje osam svedoka koji su govorili o žutoj kući u čijem podrumu je jedan Albanac iz Peći vadio organe pedestorici zarobljenika. Kada su novinari TV B92 posle pitali Vukčevića da li će podignuti optužnicu, on je odgovorio: "Prerano je, prerano da me to pitate. Mislim, nije lako podići optužnice, znate, optužnica treba da se dokaže. Ja sam rekao da, prema mojoj proceni, odnosno našim procenama, da se tu pre radi o međunarodnom organizovanom kriminalu, znate. To je što mogu da kažem za sada".
Može, dakle "međunarodni organizovani kriminal", mogu i "hiruške intervencije", ali nikako ratni zločin… Da li možda zato što je izvršen nad Srbima?
"U godinama pre mog imenovanja za tužioca za ratne zločine Srbije, u julu 2003, u društvu sasvim sigurno nije bilo pune političke volje i konsenzusa za gonjenje ratnih zločinaca, čak više od toga: bilo je otpora u javnosti, još uvek je javno mnjenje smatralo da su Srbi bili napadnuti i da smo mi vodili jedan odbrambeni rat i da su svi koji su u njemu učestvovali patriote", napisao je, čvrsto rešen da dokaže suprotno, Vukčević, nakon što ga je nedeljnik "Vreme" 2005. izabrao za ličnost godine.
Da li otud i toliko efikasnosti u procesuiranju hrvatskih Srba po optužnicama iz Zagreba, i toliko zaziranja od procesuiranja zločina nad Srbima?!
– Velika je važnost regionalne saradnje: bez nje nema napretka, jer su zločini izvršeni na jednom mestu, tamo su i žrtve, dok su izvršioci uglavnom ovde. Bez te jake saradnje ne možemo postići mnogo. U tome nema te prepreke koju nismo spremni savladati, objasnio je srpski tužilac.
Istini za volju, Vukčević ostavlja izvesnu nadu da bi monstruozne "hirurške intervencije" ipak mogle biti rasvetljene – ali opaskom kako postoje indicije da je, osim Srba i nealbanaca sa Kosova i Metohije, u "žutoj kući" bilo i "nekoliko ruskih državljana, kao i troje ljudi iz Češke"!
Dakle, kad i ako vrisnu Putin, Medvedev ili Klaus, vrisnuće možda i Tadić.
