Bitnici su bili zbunjena deca američke srednje klase, koja su se bavila filozofijom i umetnošću.
Šire gledano bili su neformalni pokret koji je postao utočište pobunjenika, boema, nekonformista i svih onih iščašenih i uvrnutih mladih ljudi koji su odbacili zakone i vrednosti potrošačkog društva, mladih ljudi van kolotečine.
Sve je počelo nakon Drugog svetskog rata u Francuskoj, gde se razvijala umetničko-boemska subkulturna scena inspirisana egzistencijalističkom filozofijom, nadrealizmom i psihoanalizom.
Individualizam i humanizam preplitali su se s misticizmom i hedonizmom, pacifizam s anarhizmom, šansona s džezom, istok sa zapadom, a tuga se lečila alkoholom i zagrljajima.
U isto vreme u Americi se javlja čitav niz pisaca novog stila i pogleda na svet.
Značajne ličnosti među njima bili su umetnici – pesnici i pisci Alan Ginzberg (autor kultne revolucionarne poeme “Urlik”), Džek Keruak (koji je stvorio poseban stil pisanja i ključni roman epohe ,”Na putu”), Korso, Ferlingeti, Meklur, Snajder, Vejlen, Hanke, Kesidi, kao i Viljam Barouz (ekscentrik i zavisnik, autor brutalnog romana ,”Goli ručak”).
Slikali su tehnikom “akcionog slikarstva”, izučavali su istočnjačke religije, čeznuli za povratkom u vreme Indijanaca, u džezu su stvorili vlastiti “cool jazz” stil, i prvi su praktikovali javno čitanje poezije uz džez.
Smatrali su, poput dvojice velikih, tragičnih umetnika i junaka-pesnika Dilana Tomasa i džez saksofoniste Čarlija Bird Parkera, da je jedina odbrana od sveta koji srlja ka propasti – čin stvaranja tj. nevina, lirska umetnost.
Pobuna protiv bilo kakvog autoriteta, cinizam, samilost i izbor siromaštva po volji, u društvu gde je siromaštvo bilo greh a bogatstvo vrlina, činilo ih je autentičnima u svetu buntovništva, undergrounda i usamljenih marginalaca, polusveta, i svih onih prezrenih “pustinjaka” lepote, istine i pravde radi.
Ne samo što su zaslužni za razvoj Hipi pokreta, ova generacija velikih individualaca, samoukih intelektualaca, zauvek je promenila sliku popularne kulture kakvu imamo danas.
