Povišeni krvni pritisak godišnje odnese oko sedam miliona duša, a mnogi ni ne znaju da imaju ovu boljku.
Nedavno je obeležen Svetski dan borbe protiv hipertenzije. Maj zato ima nepisanu titulu meseca kada bi trebalo da se vodi više računa o srcu. Kaže se da je čovek star koliko su stari njegovi krvni sudovi. Institut za javno zdravlje u Kragujevcu je na sajtu obelodanio zastrašujuće podatke.
Od povišenog krvnog pritiska u svetu godišnje umre oko sedam miliona duša. Ono što je poražavajuće je da se u 21. veku ova brojka iz godine u godinu povećava.
Glavni razlog je što čovek neblagovremeno otkrije ovo podmuklo stanje koje nepovratno uništava krvne sudove. Smatra se da više od 50 odsto ljudi ima problem sa skokom pritiska. Polovina ima hipertenziju, zna da je ima pa uspeva lekovima da je kontroliše.
Ostali se nesvesno kockaju sa životom. Zato se kaže da 87,5 odsto ljudi sa povišenim krvnim pritiskom nepovratno klizi u smrt. Povišen krvni pritisak ne voli da bude usamljen pa izaziva druga stanja da bi drugovao. Tako je srčana slabost posledica hipertenzije, aritmije, a smatra se da je 28 odsto dijaliza upravo posledica povišenog krvnog pritiska.
Ljudi koji se susretnu sa ovim stanjem iz straha najčešće mere pritisak nekoliko puta u toku dana. Kardiolozi ukazuju da je dovoljno da se pritisak meri jedanput dnevno. U početku kada se uvodi terapija savetuju pacijentima da pritisak kontrolišu dva ili tri puta u toku nedelje, ali u isto doba dana.
Priprema za buđenje
Pritisak je, inače, promenljiv i varira tokom 24 sata. Najniži pritisak je u dva sata posle ponoći, tj. od 23 do dva sata ujutru. Od dva sata posle ponoći pritisak polako raste jer nas priprema za buđenje. Ukoliko je jutarnji skok pritiska veoma veliki, postoji opasnost da takav bolesnik dobije ili šlog ili infarkt.
Na pojavu hipertenzije utiču:
– nasledni faktor
– loša ishrana
– fizička neaktivnost
– gojaznost
– pušenje
– alkohol
– stres
