Odluka Apelacionog Suda BiH o ukidanju presude Sakibu Mahmuljinu, ratnom komandantu Armije BiH, kojom je bio osuđen na 10 godina zatvora, ne prestaje da izaziva negativne reakcije u Republici Srpskoj.
Prema optužnici, pripadnici odreda El mudžahedin, koji je direktno bio podređen generalu Mahmuljinu, od jula do septembra 1995. u zarobljeničkom logoru “13. kilometar” kod Vozuće, ubili su najmanje 55 zarobljenih pripadnika VRS.
Članovi Odbora za boračka pitanja Republičke stranke Srpske tvrde da poseduju 232 zvanična dokumenta Trećeg korpusa Armije BiH koji dokazuju krivicu ne samo tog korpusa, već i njihovog komandanta.
Prekrajanje istorije
Međutim, Dževad Galijašević, stručnjak iz oblasti bezbednosti, kaže da je tih dokaza najmanje deset puta više.
– Više od 3.600 raznih dokaza je predočeno u Haškom tribunalu na suđenju generalu Rasimu Deliću. Reč je o više od hiljadu video-materijala, na stotine transkripata presretnutih razgovora, više desetina ratnih dnevnika svih ratnih komandanata jedinica Treće armije, na hiljade stranica iskaza svedoka. Međutim, još u Haškom tribunalu je počelo s prekrajanjem istine jer su brojna dokumenta na suđenju naprosto izostavljana, poput transkripta razgovora između Sakiba Mahmuljina i Alije Izetbegovića neposredno posle zarobljavanja 55 pripadnika VRS – ocenjuje Galijašević.
On naglašava da nikoga u Hagu, a očigledno još manje u Sudu BiH nije zanimalo zbog čega Mahmuljin prva 24 sata od zarobljavanja srpskih vojnika o tome nije obavestio svoje pretpostavljene već jedino Izetbegovića, a taj razgovor je uklonjen.
– Svi ti dokazi predočeni u Hagu 2012. godine su prebačeni i Tužilaštvu BiH i taj predmet je formiran pod pravnom kvalifikacijom Ratni zločin i genocid, ali se, za samo četiri godine, ta pravna kvalifikacija izgubila. Bosansko tužilaštvo je redukovalo i mnoge druge dokaze, isključivo na štetu istine i pravde – naglašava Galijašević i dodaje da je najveći apsurd u tome što su i ponuđeni dokazi bili sasvim dovoljni da Mahmuljin bude osuđen na višedecenijsku robiju, a opet je dobio samo 10 godina zatvora.
– Pljačkaši banaka bi dobili veću kaznu od one koju mu je propisana, mada je u sudskim spisima nepobitno utvrđeno da je komandovao odredom El mudžahedin i da je najmanje desetak zarobljenih srpskih vojnika ritualno ubijeno uz odsecanje glava – ističe Galijašević.
Ritualno klanje
Sredinom i krajem 1995. Armija BiH je na području Vozuće sprovela dve Operacije Farz 95. i Uragan 95. koje su dovele do najmasovnijih ritualnih klanja u istoriji ratovanja. Mudžahedini su ritualno odrubili glave 192 vojnika i civila, te sakrili grobnice ubijenih, širom Ozrena.
Nakon što su mudžahedini uz podršku NATO avijacije osvojili kotu “Paljenik”, jedinice Drugog i Trećeg korpusa su do temelja spalile 66 sela, uništile više od 5.000 kuća, 12 crkava i manastira. Proterano je više od 22.000 civila i ubijeno 465 vojnika.
Izostavljen i “majski masakr”
Galijašević navodi da se u predmetu protiv Mahmuljina kao okrivljeni nisu našli ne samo pripadnici odreda El mudžahedin već je izostavljen i “majski masakr”.
– Reč je o akciji Zeničkog korpusa i mudžahedina nad 56 pripadnika Prnjavorske Lake brigade. U dve ofanzive nestalo je 113 boraca, a za njih 15 se i dalje traga. Većina ekshumiranih bili su mučeni i unakaženi. Pronađeni su žicom vezanih nogu, bez glava ili bez drugih delova tela. U optužnici nema ni ubistva 25 zarobljenih Hrvata u selima Maline i Bikoši kao ni ubistva četiri Srbina u Mehurićima – navodi Galijašević.
