Svaki ambasador SAD u Srbiji insistirao bi na međusobnom priznanju Beograda i Prištine, ali Kristofer Hil, kao mudar diplomata, neće to baš često pominjati i vodiće se floskulom “slažemo se da se ne slažemo”. On zna da je tema Kosova bolna za Srbiju i stoga je verovatno neće često pominjati, ocenio je docent Fakuteta političkih nauka dr Stevan Nedeljković.
Imenovanjem Kristofera Hila za ambasadora SAD u Srbiji, smatra Nedeljković, administracija u Vašingtonu želi da zadrži dosadašnji kurs prema Beogradu. U poslednjih 15 godina nije bilo značajnih spoljnopolitičkih pomeranja Bele kuće prema Srbiji, bez obzira da li su na vlasti bili republikanci ili demokrate,
Nedeljković je podsetio da je Kristofer Hil karijerni diplomata sa bogatim profesionalnim iskustvom i da njegovo imenovanje potvrđuje stav da je Srbija važan regionalni faktor i, možda, jedan od najznačajnijih partnera Sjedinjenih Država u obezbeđivanju mira i stabilnosti u okruženju, kao i rešavanju bilateralnih i multilateralnih izazova.
Nedeljković je istakao da su u poslednjih nekoliko godina SAD intenzivnije uključene u reševanje problema u okruženju – pre svega zbog nesposobnosti EU da rešava probleme u svom dvorištu, ali i zbog sve veće prisutnosti Rusije i Kine.
– Ključna uloga ambasadora Hila biće da obezbedi mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu. Nastojaće da bilateralne odnose podigne na najviši mogući nivo i reši izazove koji postoje između Srbije i SAD. Jedno od nerešenih pitanja je ubistvo braće Bitići, a što se izazova tiče pokušaće da suzbije uticaj Rusije i Kine u Srbiji u regionu. Stav Hila je da bi SAD Srbiji trebalo da ponude alternativu ekonomskim, političkim i bezbednosnim modelima koje nude Rusija i Kina – kaže Nedeljković.
Navodi da SAD moraju da se nadmeću za pažnju drugih država, koje se ne mogu osuđivati zbog saradnje sa drugima ukoliko izostane model saradnje koji nude Sjedinjene Države.
– Iako je postala floskula da je Kristofer Hil teška artiljerija SAD, bilo je potrebno da u našu državu dođe amabasador koji razume senzibilitet i poznaje identitet i kulturu našeg naroda – smatra Nedeljković.
Zbog toga, kako kaže, Hil ima veću šansu da jača i razvija odnose dve zemlje.
Naglašava da iako funkcije na kojima je bio u periodima teškim za našu državu u drugoj polovini devedesetih godina bude strahove, nestrpljenje i nemir, Hil ipak, za razliku od Madlen Olbrajt, nije bio antisrpski nastrojen. Hil se i u Rambujeu pokazao kao osoba koja želi kompromis.
Ipak, ističe Nedeljković, ne treba gajiti prevelike iluzije, treba biti realan. Hil će u Srbiji braniti i zastupati interese sopstvene države, što je prirodno i normalno.
Izjavu Hila da u Beograd dolazi sa novim pogledom na Srbiju, Nedeljković tumači kao pokušaj ambasadora da izbije karte iz ruku svima koji insistiraju na njegovoj prošlosti. On prepoznaje da nastupa neka nova era u odnosima Srbije i SAD i u tom kontekstu, njegove izjave jesu ohrabrujuće.
– Rezultati Hilovog boravka u Beogradu zavisiće od brojnih faktora, pre svega spoljnopolitičkog kursa i Srbije i SAD, ali i međunarodnih okolnosti – zaključio je Nedeljković.
Za jednog docenta mnogo ste naivni.
Hil se promenio…molim vas.
Koji vam još dokaz treba da se amerima ne može verovati.
Kosovo i Veliku Srbiju cemo mi Srbi sami cuvati nemoj niko da se brine . Kosovo se vraca kao i Krim to trba da je svakom amerikancu i celom svetu na znanje.