Dosadašnja premijerka Ana Brnabić dobila je i treći uzastopni mandat da vodi srpsku Vladu, a kao prioritete u radu najavila mir, stabilnost, Kosovo i Metohiju i energetiku. Da je važno da Ana ostane na čelu Nemanjine 11 naglasio je i predsednik Srbije, jer Vladu čeka užurbano rešavanje problema koje će doneti zima.
“Veoma je važno da u tom periodu imamo nekog ko je iskusan”, rekao je Vučić, koji je još kada se Brnabićeva prvi put našla na tom mestu istakao da ona ima “biografiju bez mrlje i izvanrednu energiju”, da bi kod drugog mandata 2020. istakao da se žestoko borila za Srbiju i da se “nije dodvoravala ni stranim centrima moći ni domaćim”.
Rođena je 28. septembra 1975. u Beogradu, u porodici Ružice i Zorana Brnabića. Ima starijeg brata Igora. S majčine strane baka i deka su iz Babušnice. Baka po ocu je bila Srpkinja, a deda Anton Hrvat iz Stare Baške sa Krka, a porodica se pominje u crkvenim knjigama još davne 1673. Deda je prodao staru porodičnu kuću i 1980. izgradio novu na Krku, a njen vlasnik je premijerka koja je, inače, sa bratom kao dete tamo provodila raspuste i letovala svake godine, osim 90-ih.
Završila je Petu beogradsku gimnaziju 1994. Ima master diplomu poslovne administracije američkog Univerziteta Nortvud, a završila je i master studije na Univerzitetu u Halu u Velikoj Britaniji. Dok je tamo živela i studirala, kako sama navodi, radila je razne poslove.
“Život u Engleskoj me je naučio da nije sramota raditi bilo koji posao. Danas si direktor, sutra, dok se ne snađeš, radiš u kafiću. Delila sam flajere za školu engleskog jezika za pet funti na sat i izdavala knjige u studentskoj biblioteci i to mi je bio najdosadniji posao”, pričala je Ana.
U Srbiju se vratila pre 20 godina, kada je počela da se bavi odnosima sa javnošću na Programima za agrarni razvoj Srbije, koje je tada finansirala EU. Ubrzo prelazi u USAID
gde je učestvovala u raznim projektima. Radila je na osnivanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) 2006. gde je jedno vreme bila i predsednica UO. Bila je i prvi izvršni direktor i član UO fondacije Peksim koja daje stipendije studentima, ako se obavežu na povratak u Srbiju.
U američkoj kompaniji Kontinental vind Srbija za razvoj vetroelektrana, počela je 2011, a od 2013. je bila direktor kompanije, da bi već 2016. postala ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu i slovi kao najzaslužnija za digitalizaciju Srbije.
Premijerka prvi put postaje 2017. kao vanstranačka ličnost. Potom 2019. godine ulazi u Srpsku naprednu stranku, a 2021. godine je na stranačkoj skupštini, izabrana za potpredsednicu SNS.
Članica je grupe Novi lideri za Evropu, Svetskog ekonomskog foruma i Savetodavnog odbora organizacije Njorld minds koja okuplja najvažnije svetske inovatore iz svih oblasti. Ana Brnabić je druga žena pripadnica LGBT zajednice u svetu koja vodi vladu, a prva na Balkanu. Govori engleski i ruski jezik. Živi sa doktorkom Milicom Đurđić i sinom Igorom rođenim 2019. godine.
