Hersonska oblast na jugu Ukrajine zauzeta je u prvim danima ruske invazije. Kijev sada tvrdi da postiže uspehe u kontraofanzivi. Zbog svog položaja, taj region je strateški važan.
Počelo je s rupama na putu. Na video-snimcima zabeleženim mobilnim telefonima 19. jula videli su se tragovi raketnih projektila na Antonovskom mostu, najvećem i najvažnijem u gradu Hersonu na jugu Ukrajine koji drže Rusi. Ukrajinska vojska tamo je koristila novopristigle i posebno precizne američke raketne bacače HIMARS.
Od tada je Kijev više puta granatirao taj most dug 1.366 metara, ometajući na taj način snabdevanje ruskih trupa na desnoj obali Denjepra, najveće reke Ukrajine. Taj i drugi slični udari poslužili su za pripremu kontraofanzive koja je počela krajem avgusta.
Drugi mostovi i ruska skladišta oružja u regionu takođe su više puta granatirani. Prvih dana septembra, predsednik Vladimir Zelenski saopštio je da su neka mesta ponovo zauzeta. Bitka za Herson mogla bi na jesen da postane jedan od najvažnijih ratnih događaja.
Zašto nije bilo vojnog otpora?
Rusija je u prvim danima juriša potpuno osvojila kompletnu Hersonsku oblast. Vojnog otpora gotovo i da nije bilo. Regionalna prestonica Herson, u kojoj je ranije živelo oko 280.000 ljudi, zauzeta je početkom marta.
Na amaterskim snimcima videlo se kako ukrajinski civili tamo protestuju protiv ruskih vojnika. Većina stanovnika govori ruski. Nijedan drugi region Ukrajine nije bio tako brzo okupiran. Do danas je nejasno kako se to dogodilo i to je jedno od bolnih pitanja za kijevsku vladu.
Sa oko 28.500 kvadratnih kilometara, Hersonska oblast velika je skoro kao Belgija. Karakterišu je stepe – velike, široke površine dokle pogled seže. Strateški je to verovatno najvažniji region južne Ukrajine, jer izlazi na dva mora: Azovsko na istoku i Crno more na zapadu.
Voda za Krim
Što je još važnije, jedina kopnena veza sa Krimom prolazi kroz Hersonsku oblast. To je kapija ka poluostrvu koje je Rusija anektirala 2014. godine. I ta kapija je tokom ruske invazije uglavnom ostala otvorena. Nijedan most nije dignut u vazduh, što je moglo da zaustavi marš. Velike ruske formacije mogle su da napreduju stotine kilometara na sever od Krima.
Verovatno najvažniji cilj Rusije bio je Severnokrimski kanal. On počinje u Novoj Kahovki, oko 80 kilometara istočno od Hersona, a završava se u Kerču na Krimu. Poluostrvo ima problem sa nestašicom vode i ono se još od sovjetskih vremena preko tog kanala snabdeva slatkom vodom iz Dnjepra.
Ukrajina je, nakon aneksije poluostrva, zaustavila dotok vode. To je izazvalo probleme za poljoprivredu Krima kojoj je voda preko potrebna. Ruske trupe digle su u vazduh branu izgrađenu 2014. i ponovo pustile vodu. Istovremeno, zauzimanjem Hersona i drugih gradova u donjem toku Dnjepra, ruska vojska je blokirala za Ukrajinu važan plovni put ka Crnom moru.
Prestonica lubenica
Herson je najpoznatiji po brodogradnji. Grad je osnovan krajem 18. veka u tadašnjoj Ruskoj imperiji na ušću reke Dnjepar i dobio je ime po drevnom grčkom krimskom naselju Hersones. Herson ima najstariju morsku luku na ukrajinskoj obali Crnog mora. Tu su izgrađeni prvi ratni brodovi ruske Crnomorske flote.
Od sovjetskih vremena, Herson se specijalizovao za civilne, teretne brodove, uključujući i tankere. U februaru 2022. godine, nekoliko dana pre ruske invazije, brodogradilište je objavilo da su potpisani ugovori o izgradnji četiri teretna broda za Holandiju.
Kada Ukrajinci pomisle na Herson, prvo što im padne na pamet nisu samo brodovi, već paradajz, a posebno – lubenice. Svake godine od avgusta ukrajinske prodavnice pune su lubenica iz Hersona. Ne i ove godine. Slike ukrajinskih vojnika sa lubenicom u rukama postale su na društvenim mrežama simbol ponovnog osvajanja te oblasti.
Hersonska oblast poznata je po uzgoju voća i povrća. Sa oko dva miliona hektara, ukupna poljoprivredna površina najveća je u Ukrajini. To je skoro duplo više nego u Holandiji.
Rusija će žestoko braniti Herson
Zbog blizine Krimu, Rusija će verovatno posebno žestoko da brani okupiranu oblast Herson, a pre svega Severnokrimski kanal. Posmatrači u Ukrajini, ali i na Zapadu, očekuju dugu bitku i pretpostavljaju da se ukrajinska vojska neće usuditi da krene u frontalnu ofanzivu, jer za to nema dovoljno snage.
Umesto toga, plan Kijeva je da protera ruske trupe lokalnim napadima. Pored osvajanja nekoliko oslobođenih sela, Ukrajina je u kontraofanzivi zabeležila još jedan uspeh: odložen je referendum po krimskom modelu o prisajedinjenju Rusiji.
