Lekari niškog Kliničkog centra uspeli su Zoranu Cekiću (64) iz tog grada da spasu desnu šaku.
Njemu je cirkular, dok je sekao drva, isekao šaku u visini ručnog zgloba.
Zoran kaže da mu je šaka visila samo na koži i da nije mogao da veruje da se to njemu desilo.
“Nisam mogao da verujem da se desilo meni, u pitanju je bio sekund nepažnje”, kaže i dodaje da je zahvalan lekarima što su uspeli da mu vrate ruku.
„Radi se pacijentu koji je oko 11 sati presekao svoju ruku u nivou ručnog zgloba, hitno transportovan u KC Niš. Tim lekara se skupio i odlučio da se hitno operiše da bi se probalo da se šaka vrati. Dva i po sata nakon povređivanja, a posle priprema, bio je na stolu“, kaže dr Goran Đorđević, specijalista plastične i rekonstruktivne hirurgije.
Dodaje da je operacija trajala 6,5 sati a da je ruka dobila prokrvljenost 4,5 sati nakon toga.
Kaže da će osećaj za toplo i hladno i taktilni deo biti vraćenio za oko mesec dana i da je kritičan period prošao.
”Očekujemo da će sve biti u redu”, dodao je.
Ovo nije prva takva operacija koja je urađena u Nišu.
Slična je urađena 1993. godine a nakon toga su spašene tri ili četiri šake pa čak i cela ruka.
Mladom vaskularnom hirurgu Nemanji Stepanoviću ovo je prva ovakva samostalna operacija, pre toga je učestvovao u par sličnih sa kolegama.
„Neopisivo lep je osećaj, naročito što je on dobio neku motoriku u prstima neposredno nakon intervencije. Nadam se da će sve dobro da se završi s njim“, kaže on .
Niški lekari bi mogli da rade i replantaciju prsta ali im je za to potreban elektronski miskroskop.
Mogu da rade replantaciju šake, jer je promer krvnih sudova takav da sredstvima koja imaju mogu da ih spoje. Mikroskop i posebna sala su potrebni za uvežbavanje mlađih kolega, kaže dr Goran Đorđević Upozorava da se mnogo vremena gube kad dođe pacijent sa isečenim prstom jer moraju da ga šalju u Beograda a to vreme je dragoceno za taj organ.
Dodaje da je puno mladih ljudi je izgubilo svoje ekstremitete u poljoprivredi i u rukovanju neprofesionalnim mašinama.
“Imamo bar tridesetak sezonski takvih povreda gde ljudi postaju invalidi. Kad bi postojala volja za donorstvo, mogli bismo to da radimo”, rekao je dr Đorđević.