Zoran je bio jedini od nekoliko prolaznika koji se usudio da mu se suprotstavi. Inspektor je za sekundu shvatio da će se bračna svađa tragično završiti i rvao se sa mužem nesrećne žene koja je zapomagala.
– Uhvatio je za glavu, a drugom rukom ubadao šrafcigerom. Zavrnuo sam mu ruku, a njoj sam vikao da beži. Onako krvava otrčala je u prvi prolaz. Nastavio sam da se rvem s njim i odgurnuo sam ga. Stajali smo na metar razdaljine i gledali se u oči. Tada je zario šrafciger sebi u stomak uz stravičan krik – priča Zoran Todorović.
Ranjena žena otrčala je u frizerski salon. Do vrata salona dotrčao je i njen muž i tu nastavio da ubada sebe, a onda su ga policajci oborili na beton. Zoran još ne može da shvati da mu niko od prolaznika nije priskočio u pomoć.
– Spasao sam tog jutra ne samo nju, već i njega. Nikada sebi ne bih oprostio da ju je ubio na ulici a da nisam učinio sve što sam mogao. Uvek na kraju godine čitam po novinama o herojima koji su nekog spasli i uvek se pitao da li bih smeo tako nešto. Bog me je iskušao jer izgleda da smem – kaže Zoran.
M. K. će odmah posle oporavka u bolnici biti sproveden na saslušanje s krivičnom prijavom koja ga tereti za pokušaj ubistva.
Pobedio strah
Zoran je tog jutra pošao po doručak iz obližnje zgrade Poreske uprave. Kaže da su se borile dve sile – Božja i demonska.
– Priznajem, lomio sam se između straha za sebe i besa kada sam video da se muškarac iživljava nad ženom. Protiv sam svake vrste nasilja, a pogotovo kada jači napada slabijeg – kaže Zoran.
