S manje ili više uspeha, Romeo Romei i njegova posada su i dalje napadali britanske konvoje i predstavljali neprekidnu pretnju, koju nisu mogli nikako ni izbeći ni otkloniti. Podmornica “Pjer Kaponi” i njen neustrašivi komandant su postali noćna mora za posade britanske flote koji nisu imali odgovor na njihovu fanatičnu upornost i besprimernu hrabrost i veštinu.
Izlaz iz bezizlaza
Došlo je dotle da je i protivnička štampa otvoreno počela da izražava divljenje i ističe junaštvo i pronicljivost Romea Romeija, njegovu upornost i neustrašivost. Prozvali su ga “gusar iz dubina”. Pred njim je plovila slava i za kratko vreme je postao strah i trepet za neprijateljske, prvenstveno engleske podmornice i ratne brodove, jer je bio nepredvidiv i prosto neuhvatljiv za njihovu odbranu – nalazio je izlaze čak i kad je izgledalo bezizlazno. On nije prezao od otvorenih, direktnih napada na protivničke konvoje koje su, po pravilu, naročito u Sredozemnom moru, pratile eskadrile borbenih aviona.
Ostalo je, recimo, zapamćeno i kako je u noći 10. novembra 1940. godine uleteo i u jednu takvu “nemoguću” misiju u vodama Sicilijanskog kanala, pedesetak milja jugoistočno od Malte. Na vidiku se iznenada pojavio veliki konvoj britanskih ratnih brodova, koji su činila dva nosača aviona i dva velika bojna broda. U njihovoj pratnji se nalazilo više oklopnjača i minolovaca. Komandant podmornice “Pjer Kaponi”, koja se zatekla na površini, nije se dvoumio ni časa, ispalio je dva torpeda prema konvoju i nije, kao ni u
drugim sličnim prilikama, zaronio sve dok nije bio sasvim siguran da će dva oklopna plovila iz pratnje konvoja završiti na morskom dnu…
Sve to će Romeu Romeiju, nakon dve bronzane medalje za vojničku hrabrost, “zarađene” u dotadašnjim borbama i uspešnim akcijama, u novembru 1940. godine doneti i veliko priznanje i najsjajnije odličje – Zlatnu medalju za vojničku hrabrost, za koju je u obrazloženju napisano da je “kapetan korvete Romeo Romei primer sjajne hrabrosti, izuzetnog borbenog duha i visokih vojničkih vrlina”.
Olupina puna hrabrosti
Krajem marta 1941. godine, podmornica “Pjer Kaponi” je zaplovila iz Mesine ka La Speciji, gde je, po prilici, trebalo i da završi svoju borbenu misiju, jer su saveznički, prvenstveno britanski “sumareni” sve više predstavljali smrtnu opasnost u vodama centralnog Sredozemnog mora, posebno za ovu staru, dotrajalu podmornicu, svu izranavljenu i oštećenu u okršajima sa neuporedivo jačim i modernijim savezničkim plovilima, dotle da ona više bez velikog rizika nije mogla ni da zaroni, da napravi taj spasonosni manevar koji predstavlja ključnu prednost podmornica u odnosu na ostale brodove.
Viša komanda je stoga odlučila da je privremeno demobiliše i uputi u vojno brodogradilište u La Speciji, gde je trebalo da se utvrdi da li je za remont ili staro gvožđe. U Mesini, gde je trenutno bila ukotvljena, iskrcala se polovina posade, a kapetan Romei je sa ostatkom “površinski” zaplovio prema La Speciji, nadajući se da će tako izbeći neprijateljske podmornice i neopaženo preploviti dugi i opasni put.
U noći između 31. marta i 1. aprila 1941. godine, italijanska podmornica se, ipak, našla na nišanu engleske podmornice “Rorkual”. Od pet ispaljenih torpeda dva su bila precizna i neizbežna i podmornica “Pjer Kaponi” je završila u plavoj grobnici na oko 17 milja južno od Strombolija. U njenoj olupini je smrt našlo svih 38 mornara na čelu sa neustrašivim kapetanom, mladim, tridesetpetogodišnjim Bokeljom po majci, Romeom Romeijem, ovenčanim lovorikama heroja italijanske ratne mornarice, čiju slavu niko neće nadmašiti do kraja Drugog svetskog rata.
Počasti
To što je najnovija i najmodernija podmornica u italijanskoj ratnoj mornarici, koja nosi oznaku S 529, dobila ime Romeo Romei, nije prva počast koja je ukazana ovom, po majci, znamenitom Bokelju.
Njegovo ime je prvo nosila podmornica 3516, američke proizvodnje, koja je plovila u italijanskoj podmorskoj floti od 1974 do 1988. godine. Uz to, Romeo Romei je ovenčan lovorikama i na drugi način. Njegovo ime nosi jedna ulica na severo-zapadu Rima, na oko dva kilometra od Vatikana. Na isti način mu se odužila i provincija
Salerna – jedna ulica u Eboliu takođe nosi ime Romea Romeija, a u Kapraroli, provincija Viterba, u mestu gde je sa porodicom živeo do pogibije, jedan trg je dobio ime Romea Romeija.
Kraj misije
Podmornica “Pjer Kaponi” ratovala je sve do 31. marta 1941. godine, kada je okončana njena borbena misija, ali i životna i borbena misija njenog komandanta Romea Romeija, nesumnjivo vodećeg pomorskog vuka u italijanskoj ratnoj mornarici, posebno među podmorničarima, i dela posade, svih koji su se u tom trenutku zatekli na brodu.
