Drugi svetski rat je zatekao Romea Romeija daleko od Crvenog mora i komandnog mosta podmornice Perla, na sasvim suprotnom kraju Afrike, u Libiji, u italijanskoj vojnoj bazi u Tobruku. Na dan objave rata, 10. juna 1940. godine, dobio je poziv da se hitno vrati u otadžbinu, gde ga je čekao novi čin i novi komandni položaj.
“Boj ne bije svijetlo oružje…”
Kao kapetan korvete preuzeo je komandu na podmornici “Pjer Kaponi”. Bilo je to u neku ruku sjahivanje s konja na magarca, jer je ta podmornica bila znatno starija i u tehničko-tehnološkom smislu daleko od podmornice kojom je do tada komandovao, ali se još jednom pokazalo da “boj ne bije svijetlo oružje…”
Odvažni i već dobrano prekaljeni podmorničar – a imao je tada samo 34 godine – neustrašivo se upustio u borbu sa moćnim i opasnim britanskim “sumarenima” i konvojima teških brodova koji su krstarili Mediteranom.
Osim poslovične hrabrosti koja krasi mlade ljude, Romeijevi aduti u toj neravnoj borbi su bili odlučnost i intuicija, sposobnost da i u najkritičnijim trenucima ostane pribran i pronađe najbolje moguće rešenje, izvede pravi, sudbonosni i spasonosni manevar, da na vreme oseti opasnost i pre protivnika predvidi i “pročita” njegov naum i skloni mu se sa nišana. Sve to, naravno, nije ostalo nezapaženo u višoj komandi, pa su ubrzo počela da pljušte priznanja i na njegovim prsima se množe visoka odličja za vojničke vrline i veštine, za hrabrost i odvažnost.
Već u tim prvim ratnim operacijama 1940. godine, Romeo Romei je potvrdio, pa i nadmašio sve te vrline koje su mu donele priznanja. U italijanskoj štampi onoga vremena, recimo, objavljen je opširan izveštaj o okršaju koji je Romei izveo samo desetak dana po preuzimanju komande nad podmornicom “Pjer Kaponi”, 22. juna 1940.
napadajući švedski ratni parobrod Elgo, nosivosti 1.888 tona, koji je pod britanskom zastavom i komandom grabio prema Malti.
Vrhunska taktika
“Prvi torpedo ispaljen sa podmornice “Kaponi”; manevarski je izbegnut od strane švedskog broda – piše pored ostalog u tom izveštaju objavljenom u italijanskoj štampi.
– Nakon toga, Romei je naredio izranjanje, da bi nastavio napad topovskom paljbom – zažmurio je na jedno oko na opasnost od mogućeg vazdušnog napada. Pokazalo se da je razmena topovske vatre bila nemilosrdna i prema italijanskoj podmornici, koja je takođe delom havarisana. Njenog komandanta to ipak nije uplašilo, borbu je ponovo nastavio torpedima. Jedan je pogodio u sred parobroda, imobilišući ga, a završni udarac je potom zadat malim torpedom koji je – kako je zapisano u izveštaju o ovom napadu – pogodio metu
ispred mosta praveći pukotinu na njegovoj kobilici i dovodeći do njegovog brzog potapanja.”
A Romei nije naredio povlačenje iz te borbe sve dok i najviši jarbol švedsko-britanskog parobroda nije nestao u talasima uzburkanog mora.
Petnaestak dana kasnije, 11. jula 1940. godine, Romei umalo nije glavom platio tu svoju “ludu” hrabrost, ali je i tada ispoljio neverovatnu pribranost, veštinu i umešnost i uspeo da se sa svom posadom izvuče iz, činilo se, potpuno bezizlazne situacije – samo je on verovao i kad je sva ostala posada već gledala smrti u oči i pomirila se da će večno ostati u morskim dubinama.
Te noći podmornica “Pjer Kaponi” se, nedaleko od britanske baze na Malti, našla oči u oči sa konvojem britanskih ratnih brodova – tri bojna broda koje su pratila dva razarača. Konvoj je plovio ka luci, ne sluteći nikakvu opasnost pred samim vratima pristaništa. Bilo je logično da stara, već dobrano izrabljena italijanska podmornica na brzu ruku zaroni i pokuša bekstvom u dubinu da se skloni s puta takvoj sili i tako bi verovatno i bilo da se za njenim komandama nije nalazio Romeo Romei.
Gusar iz dubina
Zadivljen podvizima podmornice “Pjer Kaponi”, njene posade i kapetana Romea Romeija, Pjetro Kaporili im je posvetio i knjigu koja se pojavila iz štampe u januaru 1941. godine pod naslovom “Izvanredne avanture podmornice “Pjer Kaponi”:
“Italijan iz Dalmacije, visok, snažno građen, odlučnog izraza” – piše, pored ostalog, Kaporini o Romeu Romeiju – već se istakao potapanjem jednog naoružanog parobroda i napadom na čitavu jednu britansku formaciju, kao i spektakularnim upadom pred samom lukom La Valeta. Ovo je pravi gusar iz dubina, koji će ispisati sjajne stranice vojničke hrabrosti i slave.”
