Kad je 4. jula 2015. italijanskom vojnom brodogradilištu u La Speciji u more svečano porinuta nova podmornica iz klase Todaro (tip U 212A), jedno od najmodernijih plovila te vrste na svetu, i dobila ime Romeo Romei, bilo je premalo onih koji su znali da je majka tog ponajznamenitijeg italijanskog mornaričkog heroja iz prvih dana Drugog svetskog rata iz Herceg Novog, odnosno da je i on rođen i detinjstvo proveo u gradu pod Orjenom.
Podmornica U 212A, jedna od četiri takve koje poseduje italijanska mornarica, već dve godine je u “redovnom” podmorskom saobraćaju, a celovitu priču o čoveku čije ime blista na njenoj kupoli, tek nedavno sam čuo od dr Đura Musića, jednog od ponajstarijih Novljana, svojevremeno jednog od najpoznatijih crnogorskih hirurga, brata od ujaka Romea Romeija – Đurov otac Milan i Romeova Majka Danica, bili brat i sestra. Musići su stara i veoma ugledna hercegnovska porodica. Poznati su, pored ostalog, i kao najveći donatori manastira Savina. U tom pogledu se posebno istakao kapetan Nikola Musić o čijem dobrotvorstvu sve govori jedno pismo Makarija Grušića, tadašnjeg starešine ove znamenite bokeljske svetinje, koji se 16. januara 1836. godine obraća “Preuzvišenoj carsko-kraljevskoj preturi ot Herceg Novog”.
Jevto Musić je bio bliski rođak ovog bogatog moreplovca i širokorukog darodavca sa Poda iznad Herceg Novog.
– Ne zna se kad se i gde kao momak sreo sa Milkom Ratković, ćerkom jednog od najbogatijih Dubrovčana toga vremena – kazuje dr Đuro Musić, Jevtov unuk – ali se zna da njeni nisu hteli ni da čuju za tu vezu i na sve načine su nastojali da je razvrgnu i ne dozvole da se ona uda za Jevta. Ljubav je ipak pobedila. Ona je pobegla iz Dubrovnika na tursku teritoriju, a u to vreme su već Njivice tu pored Herceg Novog bile turske. Posle je sve bilo lako. Brzo su se venčali pa su i Ratkovići prihvatili taj brak i kasnije su i oni živeli u Herceg Novom. Iz tog braka su bili moj otac Milan, rođen 1878. i njegova šest godina mlađa sestra Danica. E ta moja tetka Danica je bila majka Romea Romeija…
Kad je pristasala, po prilici negde početkom dvadesetog veka, Danica se udala za Zadranina Rodolfa Romeija austrougarskog poštanskog činovnika u Herceg Novom. Već 1906. godine dobili su sina Romea, a potom još tri – Emanuela, Ferućija i Benita. U Herceg Novom su živeli sve do 1918. godine, odnosno do kapitulacije Austrougarske i završetka Prvog svetskog rata, a onda su se preselili u Zadar odakle su kasnije otišli u Italiju.
Uticaj na porodicu
To što se Danica Musić udala za Italijana i sa njim imala tako plodan brak i lep porod, svakako nije bilo bez uticaja i na njenu porodicu i najbližu rodbinu u Herceg Novom, prvenstveno na porodicu njenog brata Milana. Sem što su gotovo svi naučili i dobro govorili italijanski, Milanov stariji sin Srđan završio je italijanski jezik i književnost i bio profesor univerziteta i prodekan na Filološkom fakultetu u Beogradu. Doktorirao je na italijanizmima u Boki Kotorskoj, a sa akademikom Ivanom Klajnom, pored rada na poznatom rečniku stranih reči i izraza, napisao je i respektabilni italijansko-srpskohrvatski rečnik. A Ana Musić, unuka Srđanovog brata, dr Đura Musića, završila je master Bokoni u Milanu i bila student generacije. Po završetku studija ostala je i danas živi i radi u Milanu.
Pismo oca Makarija
“Nizu potpisati starješina manastira Savina”, piše otac Makarije, “moli visoko počitajemu preturu od Novoga, da bi vosokopočitajema pretura javila višoj vlasti kako je počivši gospodin kapetan Nikolaje Musić, žitelj kaštelnovski ot parohije savinske, ostavio ovomu manastirju savinskomu u svojemu potonjemu testamentu, pervo zemlju zovomo Meljinu, drugo dvije kuće u grad, treće dvije butige na kraj pjace s magazinima. Moli se visoko počitajema pretura da bi prestavila visokoj vlasti da manastir gore rečena dobra primi, a čto bude za ispuniti sve kako u testamentu govori. Manastir Savina ujedno, zajedno, dogovorno sve će ispuniti sa suprugom gore pomenutoga počivšega Nikolaja Musića, gospođom Ješom, v pročim ostaju na zapovjed visoko počitajeme preture ot novoga.”
