Glumica Vanja Ejdus dobitnica je ovogodišnje nagrade “Raša Plaović” za naslovnu ulogu u predstavi “Uspavanka za Aleksiju Radojičić” po drami Đorđa Kosića, u režiji Juga Đorđevića. Talentovanoj umetnici priznanje je uručeno na Dan Narodnog pozorišta.
Ostvarila je niz zapaženih rola, pre svega u pozorištu, gde je mahom dobijala glavne uloge u komadima velikih pisaca. Poslednjih godina bavi se i pedagoškim radom, drži časove glume za decu, ali i odrasle. Za sebe može da kaže da je realizovala većinu svojih snova, i da se ostvarila ne samo u svom poslu već i u privatnom životu, pre svega kao majka. Ipak, njen ideal je život bez žurbe i tenzije, svet u kome se na pravi način vrednuju one stvari na koje sve više zaboravljamo, igra, mašta, kreativnost.
Scena ju je privlačila još od malih nogu. Kao mala je odlazila u pozorište da gleda tatu, legendarnog glumca Predraga Ejdusa, koji je preminuo pre dve godine. Imala je neodoljivu želju da skoči na scenu iz publike. Sa 15 godina se upisala u Dadov i počela da živi svoj san. Prva predstava bila je “Slučajevi Danila Harmsa” u režiji Kokana Mladenovića, za koju je dobila nagradu na takmičenjima amaterskih pozorišta i dobila vetar u leđa. Sa 19 godina je upisala glumu na Fakultetu dramskih umetnosti i odmah nakon Akademije dobila veoma tešku ulogu Hasanaginice u Narodnom pozorištu u režiji Jagoša Markovića.
Rođena je 1. novembra 1976. godine u Pančevu, kao prvo dete u braku Milice, arhitekte i Predraga Ejdusa. Kako je u jednom od intervjua istakla, kao mala stalno se igrala i išla u školu najbližu kući. Rođendan je uvek slavila kod kuće, a tortu i kiflice joj je pravila baka.
– Lizala sam s varjače šlag i umućena jaja, nije me bilo briga ko ima kakve patike i najviše sam volela da mi dođe drugarica i da se po ceo dan igramo.
Radi, kako kaže, posao koji najviše voli na svetu, zna engleski, aktivno se bavi sportom, obožava da čita knjige, završila je najtežu gimnaziju i fakultet, a postala je i mama ćerke Sane, koju je dobila sa Ivanom Kostićem, sinom pokojne glumice Stanislave Pešić. Ne eksponira se preterano u javnosti. Ništa do sada, kako kaže, nije činila nepromišljeno. Uvek želi da u poslu bude bolja od sebe, bolja nego prošli put. I zato osluškuje kritike, primedbe… Ne želi rutinu u glumi i odbija da se ponavlja. Sa svojim slavnim ocem Predragom glumila je samo jednom, u “Faustu” 2006. godine. Bilo je to, kaže, naporno, ali i lepo.
– U jednoj teškoj sceni, kad glumim Margaretino ludilo, tata je bio uz mene kao partner, a ja sam ga osećala i kao oca koji me je u toj situaciji držao i pomagao da budem što bolja.
Otac ju je privatno naučio etici, a i razvio je u njoj ljubav prema pozorištu i prema ljudima. Njegov stav uvek je za nju bio glas razuma. Pogotovo u poslu.
Od 2002. je članica Narodnog pozorišta u Beogradu. Igrala je na scenama JDP, Pozorišta “Duško Radović”, Centra za kulturnu dekontaminaciju, u Madlenianumu… Odigrala je pedesetak uloga, najviše u pozorištu, a potom i na filmu i televiziji. Hasanaginica, Antigona, Ledi Ana, Margareta u Geteovom “Faustu”, Titanija u Šekspirovom “Snu letnje noći” , Julija u “Romeu i Juliji”, Gina u “Ožalošćenoj porodici”…
Ima zapažene uloge i u filmovima “Čekaj me, ja sigurno neću doći”, “Maska”, “Krojačeva tajna”, “Yu”, “Vlažnost”, kao i u serijama “Mama i tata se igraju rata”, “12 reči”, “Sumnjiva lica”, “Miris kiše na Balkanu”… Dobitnica je brojnih nagrada.
