Benjamin Netanjahu više nije sposoban da vlada Izraelom. Ne može ostati na funkciji ni jedan dan više i mora odmah otići.
Tako je izraelski list “Harec” započeo svoj članak u kojem traži od premijera da se povuče odmah i bez odlaganja. List ističe da Netanjahu više nije u stanju da vodi zemlju, jer ga je njegovo “bledo lice, uprkos velikoj količini šminke” razotkrilo kada je držao “”udan i prazan” govor u subotu, u kojem nije mogao da sakrije šok koji je doživeo.
Izraelski list navodi, u tekstu kolumniste Nehemija Štraslera, da Netanjahuov dalji ostanak na čelu Izraela i vojske tokom tekućeg rata neće biti radi Izraela, već zbog svog “ličnog spasa“ i “sve aktivnosti u ratu i svi diplomatski kontakti biće usmereni samo na jedno: ostanak na vlasti”. “To neće doneti pobjedu u ratu, što znači da Netanjahu mora da ode“, napisao je.
Što se tiče razloga koji su doveli do ovakvog zahteva, Štrasler kaže da Netanjahu ne samo da je napravio raskol u izraelskom društvu i oslabio njegovu vojsku u proteklih devet meseci, nego je doprineo jačanju palestinskog pokreta otpora (Hamas), omogućivši mu da dobije sredstva koja su ojačala njegov položaj.
Štaviše, odgovoran je za masakr kojem je Izrael bio izložen, u kojem je došlo do ubijanja, ranjavanja i otmica stotina osoba, što „sada predstavlja jasnu egzistencijalnu pretnju Državi Izrael i njenim građanima.“
Članak je oštro kritikovao one koji su omogućili Netanjahuu da nastavi da vlada, opisujući ono što su učinili kao “sramnu stvar”. Naglašava da su ministar odbrane Beni Ganc i njegove kolege ponudili Netanjahuu spas “natopljen krvlju”, kada su se pridružili njegovoj vladi, što je dovelo do podele opozicije.
Spasiti sebe
Međutim, Netanjahu je, umesto da se fokusira na rat, odmah počeo da sprovodi, kako je to autor opisao, „posao od vitalnog značaja kako bi spasao sebe“. On i njegovi portparoli požurili su da svale krivicu za ono što se dogodilo 7. oktobra na izraelsku vojsku, vojnu obaveštajnu službu, službu opšte bezbednosti, Šin Bet, Ganca i sve one koji su protestovali protiv reforme pravosuđa, pokušavajući da se na taj način izvuče iz ovog problema, kako ne bi bio kriv za bilo šta u vezi s tim napadom, smatra Štrasler.
Autor skreće pažnju i na Netanjahuovo bavljenje pitanjem kibuca (vojnih poljoprivrednih naselja), rekavši da su oni sve godine njegove vladavine živeli pod salvom projektila i zapaljivih balona.
Jedino rešenje koje su imali bilo je da porodice ekstremističkih verskih nacionalista svojom galamom nateraju ministra finansija Bezalela Smotriča, umesto da smanji jedan i po bataljon graničnih snaga, doda dva bataljona za zaštitu kibuca.
Naglasio je da je to način na koji se ponašaju ekstremistički verski nacionalisti u svojim doseljeničkim naseljima, koji gorljivo apeluju na svoje predstavnike, a zatim dobijaju više snaga da ih zaštite, do te mere da njihovu decu na putu u školu prati cela grupa vojnika.
Prema autoru, stvari dodatno pogoršava odluka vlade iz 2014. kojom se maltretiraju koordinatori za bezbednost u pograničnim gradovima Gaze, jer su im smanjene plate, smanjeni vaučeri za gorivo, oduzeti su im neprobojni automobili, smanjen broj pušaka i timova za brzo reagovanje, što je zadalo smrtonosni udarac njihovoj sposobnosti da se odbrane.
Najstrašnija stvar je u tome da su kibuci napušteni iz političkih razloga, jer Netanjahu nije smatrao da su iz njegovog ispravnog tabora, religioznog tabora. Nikada nije posetio ove pogranične zajednice tokom godina koje je proveo na vlasti, što znači da je on zapravo “najodvratnija osoba u istoriji jevrejskog naroda” i mora otići danas, a ne sutra, smatra Štrasler.
