Tužilaštvo BiH Zaima Laličića tereti za nečovečno postupanje i fizičko zlostavljanje više Srba, kao i višestruko silovanje i seksualno zlostavljanje Srpkinje na području naselja Hrasnica tokom 1992. i 1993.
Hedin Džambegović osumnjičen je za ratni zločin protiv srpskih civila u goraždanskom selu Crkvine. U periodu od maja do avgusta 1992. godine, nakon što je iz sela Crkvine u nepoznatom pravcu odvedeno deset vojno sposobnih muškaraca kojima se nakon toga gubi svaki trag i za čijim posmrtnim ostacima se još traga, Džambegović je dolazio naoružan najmanje 15 puta i fizički i psihički zlostavljao i zastrašivao civile srpske nacionalnosti koji su ostali u selu, među kojima i osobe starije od 70 godina.
Dokazi u fioci
Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine iskoristilo je da se pohvali kako je hapšenje Zaima Laličića rezultat saradnje dva tužilaštva. U saopštenju podsećaju da je zahvaljujući toj saradnji u avgustu podignuta optužnica protiv četvorice bivših pripadnika Armije BiH za ratni zločin protiv srpskih civila u izbegličkoj koloni iz Goražda 27. avgusta 1992. godine, kada je ubijena 21 osoba.
– Ja sam u srpsko Tužilaštvo za ratne zločine 2010. doneo kompletnu dokumentaciju o tome šta se dešavalo Srbima u BiH, ali do danas nisam video optužnicu protiv počinilaca – kaže Branislav Dukić.
Tako su se u nekoliko dana desila dva hapšenja nekadašnjih pripadnika Armije BiH sa optužbama za ratni zločin protiv srpskih civila, ali je uočljivo da se nijedan od ove dvojice nižerangiranih boraca ne sumnjiči za najteže zločine – ubistva.
Takođe je primetno da su hapšenja usledila nakon što su srpsko i bošnjačko tužilaštvo prošle nedelje saopštili da su zajedničkim naporima u istrazi razotkrili 15 osoba (pet u Srbiji i 10 u BiH), koje su uhapšene pod sumnjom da su učestvovale u otmici i ubistvu 20 putnika, uglavnom Bošnjaka, u Štrpcima 1993.
Predsednik Saveza logoraša Republike Srpske Branislav Dukić kaže da je uočljivo da je u poslednje vreme došlo do hapšenja srpskih komandanata u vreme oružanih sukoba na prostorima bivše Jugoslavije, pogotovu BiH, dok se na drugoj strani samo sporadično dešavaju slična hapšenja, kao u slučaju dvojice boraca nekadašnje Armije BiH.
– Sud i tužilaštvo BiH ne prezaju od, u bošnjačkoj javnosti, dominantnog stava da su Srbi ti koji su počinili agresiju, a Bošnjaci žrtve. Pošto još ima nas koji smo preživeli njihove torture i svedoci smo zločina nad srpskim civilima i borcima, onda nam s vremena na vreme prirede hapšenja trećerazrednih boraca Armije BiH, za koje posle u postupku dodaju da su retardirane osobe, pa ih na kraju oslobode svake odgovornosti – komentariše za "Vesti" Dukić.
On navodi da za velike zločine nad Srbima i dve decenije od rata niko od bošnjačkih ratnih komandanata nije odgovarao.
– Niko nije odgovarao za Dobrovoljačku, za Tuzlansku kolonu, za kasarnu "Viktor Bubanj", za logor Silos u Tarčinu, za Mrkonjić Grad koji je skroz uništen i gde je 181 osoba pronađena u masovnoj grobnici. Dvadeset godina čekamo da neko odgovara za 126 logora u Sarajevu i okolini gde su bili mučeni i ubijani sarajevski Srbi, ali se pravda ne nazire – pesimističan je Dukić.
