Prestižna nagrada “Ružica Sokić” za najbolju ulogu u sezoni uručena je glumici Hani Selimović. Gotovo odmah po završetku akademije ostvarila se kao pozorišna glumica i do svoje 25. godine dobila veliki broj nagrada. Najbolje uloge ostvarila je u režijama Igora Vuka Torbice.
Čuvenu glumicu, koja je pre više od deceniije osvojila i iznova osvaja i kritiku i publiku, prati glas da ima izuzetan, snažan, vanredan talenat. Iz role u rolu uvek nova, ubedljivo životvorna šta god da igra, duboko skoncentrisana na traganje za samom srži, tu, pred i u očima gledalaca, a zaigrano razigrana u isti mah.
Rođena je 5. februara 1987. godine u Beogradu, gde živi. Završila je Filološku gimnaziju, a potom diplomirala na Akademiji umetnosti. Iako nerado o tome govori, poznato je da je unuka našeg čuvenog pisca Meše Selimovića.
– Moje prezime mi nalaže da se ponašam dostojanstveno i u skladu sa onim što se od mene očekuje. Meša Selimović je moj deda-stric čovek je pisao sve što je napisao iz nepresušne potrebe za tim činom.
Ističe, da ne može ceo vek, cela porodica da se šlepuje na njegov individualni rad. Ona to nikada nije činila, ni isticala, a ponajmanje koristila. Hanin otac je takođe bio čuveni novinar Bojan Selimović, ali će ona pisati ukoliko bude mogla da se tome, u punom kapacitetu, posveti jer ne želi, kako kaže, da bruka deda-strica i oca. Jednom prilikom je rekla da ne bira uloge, nego reditelje i saradnike. Voli pametne, darovite, otvorene ljude, one koji ne robuju nekim ustaljenim moranjima nametnutim u profesiji. Ne zna, kako je rekla, da bude umorna, ali zna da bude nervozna i mrzovoljna.
– Ne postoje dva ista dana, ni u životu, a ni u pozorištu – kaže Hana.
Najvažnija lekcija koju je naučila u detinjstvu je da treba biti dobar, vredan i pošten da bi zaslužio svoje mesto. Kad je odrasla shvatila je da život uopšte ne funkcioniše tako, već gotovo suprotno, zato je to vrlo važna lekcija.
Njen nesvakidašnji glumački dar prepoznat je i u filmskoj umetnosti. Publika ju je zapamtila kao Rosu u ostvarenju “Beli, beli svet” koja joj je donela pregršt priznanja. Širu popularnost je stekla u serijima “Besa” i “Tajkun”. Ipak, sve do 2020. godine radila je kao slobodni umetnik, a od tada je članica Ateljea 212.
Važi za osobu koja ne podleže klišeima i ne pravi kompromise iako je svesna da je to mnogo košta. Smatra da je umetnikova dužnost da ponudi publici sadržaj koji će do nje dopreti. Stalno sumnja u sebe, pa mnoge svoje izbore iznova preispituje i analizira. Od vrsnih reditelja s kojima je radila naučila je, kaže, da se ne priželjkuju uloge, već dobri saradnici.
Bila je u vezi sa rediteljem Igorom Vukom Torbicom, koji je tragično preminuo pre tri godine. Torbica je u svom okruženju bio poznat kao buntovnik, a upravo ova crta je i deo Haninog karaktera.
