Hajduk sa smrtnim grehom

Vuletin grob kraj puta

O tome ko je bio misteriozni hajduk i zašto je izabrao da ga ne sahrane na groblju za "Vesti" pričaju njegovi potomci, koji žive nekoliko stotina metara dalje i koji uredno održavaju grobnicu. Njihove komšije kažu da je njihov gest za svaku pohvalu, pogotovu u vreme kada naslednici zaborave da plate i grobno mesto, a spomenici se gube u korovu.

Perica Vuletić, potomak levačkog hajduka, kaže da je Vuletin grob obnovljeno 1992. godine i da je to učinilo devet njegovih potomaka.
– Vuleta je bio hajduk. Izabrao je da počiva pored puta, jer je ubio. Po pričama, nije hteo da leži sa onima koji nisu počinili takav smrtni greh. Žena mu je sahranjena na groblju. Preživeo je mnogo toga i umro u 96. godini. Preminuo je 1867. godine – počinje priču Perica Vuletić.

Vuleta Milosavljević rođen je 1771. godine u okolini Vučitrna na Kosovu. Posle očeve pogibije Vuleta se sa majkom i troje braće doselio u Levač oko 1778. godine. Učestvovao je u Prvom i Drugom srpskom ustanku i bio nosilac Takovskog krsta, koji je ustanovio knez Mihailo Obrenović 1865. godine i dodelio svim živim učesnicima borbe za oslobođenje. Uvek je sa sobom nosio dve kubure sa kojima je najverovatnije i sahranjen.

– Priča je da je bio visok i krupan čovek, prodornog pogleda i gustih crnih brkova. Narod ga se plašio. Ni njegovi najbliži saborci nisu smeli da ga naglo bude iz sna, jer je znao u trenutku da skoči i napadne. Bio je oran za borbu i iz najtvrđeg sna.

Legenda kaže i da je imao vid kao niko u kraju, pa su mu branili da gleda u plamen vatre, da ne bi tako pokvario vid – objašnjava Perica Vuletić.

U selu jedna od najpoznatijih priča kako se čuveni hajduk oženio. Vuleta je bio neženja do pete decenije života, kada mu je preminula majka. Onda je rešio da prosi devojku, ali dosta mlađu od sebe.

Perica Vuletić s poveljom Mihaila Obrenovića

 

– Kažu da je krenuo sa četiri druga u selo Parcane nedaleko od Trstenika. Sa sobom je poneo barut i jabuku. Stignu oni tako ispred kuće oca devojke i Vuleta mu pošalje glasnika. Ovaj devojčinom ocu uruči kesu baruta i jabuku. Poručio mu je da bira. Čovek se, naravno, skamenio. Znao je ko je Vuleta, a znao je i šta znači jabuka, a šta barut. Devojka, koja je imala tek dvadeset godina, shvatila je da njen otac bira između svadbe i smrti i sama pristala na starog mladoženju. Vuletina žena zvala se Pauna i rodila mu je tri sina, Andreju, Miloša i još jednog koji je na rođenju preminuo. Živeli su u današnjem Ratkoviću. Sve od spomenika pa kilometar ka Rekovcu, ispod puta, bile su njihove njive i njive Vuletinih naslednika – kaže Perica Vuletić.

Po jednoj legendi, za Vuletu je čuo i Beli paša, koji ga je pozvao da mu pomogne oko vuče vode iz ratkovičkog potoka. Vuleta ga je poslušao. Kada je Vuleta paši doneo testiju vode, ovaj mu reče:

– Voda je vruća, moraću da te potkovim ako se idući put ponovi isto.

Vuleta se zbog toga razjario, ponovo otišao po vodu, ali je u nogavicu sakrio nož. Njime je ubio pašu. Po ovom događaju je mesto nazvano Belane, tvrde neki Vuletini naslednici koji sada žive u Belanu, zaseoku sela Ratković.

Perica Vuletić ipak ne veruje u ovu priču, kaže da je Vuleta ubio zapravo Turčina Šokorca, pašu za područje Levča.

– Moja informacije je verodostojnija, tim pre što i danas postoji deo atara koji pripada opštini Knić, a zove se Šokorčev krevet. To mesto je nedaleko od Ravnog gaja – kaže Perica.

Pre 12 godina devetoro potomaka hajduka Vulete obnovili su njegov grob. Raka je otkopana, sve do sanduka. Daske su bile potpuno zdrave. Neki od potomaka hteli su da ga otvore i vide da li je Vuleta stvarno bio visok i krupan čovek, ali najstariji naslednik hajduka to nije dozvolio.