Nažalost, čitalac nam nije rekao koju krsnu slavu slave Hajdinovići, pa ponovo apelujemo da dajete sve podatke koji se od vas traže…
Po svemu sudeći, Hajdinovići su se u Beograd doselili skorije, tj. najkasnije u poslednjih 110 godina, jer ih pre toga – prema knjižici svečara svih parohija u Beogradu iz 1895. godine – nije bilo, ni sa jednom slavom, kao što nije bilo ni Ajdinovića, a ni Hajdina koje, inače, smatramo samo dvema skraćenim varijantama istog prezimena.
A što se tiče podatka u nekom fruškogorskom manastiru, to bi zahtevalo najmanje višemesečno, ako ne i višegodišnje traganje u desetinama njih, koliko ih ima u ovoj srpskoj Svetoj gori. U knjizi D. Popovića "Srbi u Sremu do 1736/7", takođe se ne spominju ni u užem spisku od nekih raznih 150 porodica koje su se do tog vremena doselile u ovu oblast.
Ali, zato ih je, već u to vreme, bilo u Slavoniji, kao i u zapadnijim oblastima – u više mesta Vojne granice, zaključno sa Likom i drežničkim krajem, gde su evidentirane porodice sa sva tri oblika – Hajdinović, Ajdinović i Hajdin i sve sa jednom jedinom slavom – Sv. Nikolom.
