Hag nam neće vratiti Kosovo

0

Pred Međunarodnim sudom pravde u petak je okončana devetodnevna rasprava o legalnosti secesije Kosova i Metohije, za koju profesor Radoslav Stojanović smatra da će rezultirati "uravnoteženim mišljenjem suda".

– Očekujem da će sud dati za pravo srpskom stavu da se pitanje otcepljenja smatra nelegalnim u međunarodnom pravu, ali da će uzeti u obzir i nasilje koje je izvršeno nad Albancima ’98. i ’99, a to je nešto što umanjuje snagu argumenata Srbije pred MSP. U tom smislu će biti i napisano mišljenje, a to otvara put koji je bio i najveći uspeh Srbije u celoj stvari, a to je mogućnost obnove pregovora o nizu pitanja.

 

Najznačajnije je humanitarno pitanje povratka 200.000 prognanih ljudi sa KiM koji žive u užasnim uslovima – kaže za "Vesti" Radoslav Stojanović, stručnjak za međunarodno pravo i bivši ambasador u Holandiji.

Neću da ogovaram

Niste bili deo srpske ekipe, iako imate iskustva kao šef tima koji je zastupao Srbiju pred MSP, po tužbi BiH za genocid?
– Imam svoje lične razloge, a i neću nikog da ogovaram. Ja sam inače, predložio da se od Suda traži savetodavno mišljenje, a ne da se tuže države koje su priznale Kosovo, na čemu je insistirao bivši premijer Koštunica. Tužiti državu što vrši svoja suverena prava je glupost. Sud bi odbacio tužbu, a kamoli da o tome raspravlja.

Veruje u nastavak pregovora, ali ne o statusu pokrajine?
– Ne vidim tu mogućnost. Više od 60 država priznalo je Kosovo, a povlačenje priznanja u praksi međunarodih odnosa ne postoji. Moglo bi da se desi samo kad bi Savet bezbednosti UN odlučio da je Kosovo prekršilo Rezoluciju 1244 i da po Glavi 7. zahteva da se pokrajina zbog ugrožavanja međunarodnog mira i bezbednosti vrati pod suverenitet Srbije. Takva odluka u SB ne bi mogla da se donese, jer bi velike sile, koje su priznale nezavisnost Kosmeta, uložile veto.

Da li bi mišljenje Suda moglo bar da zaustavi dalji proces priznavanja Kosova?
– To je optimističko gledanje na međunarodne odnose. Suvereno je pravo država da raspolažu sa mogućnošću da priznaju drugu državu ili ne. Unapred se može znati da sve države koje imaju problema sa secesionističkim pokretima neće priznati Kosovo. Kao što ni Srbija to nikad neće uraditi, jer bi to bio nosens. Ali, ako bi se pregovorima došlo do toga da Srbiji pripadne severno Kosovo, zbog rešenja humanitarnog pitanja i povratka prognanih Srba, onda bih ja lično priznao ostatak Kosova kao neku drugu albansku državu i neka rade šta hoće.

Kinezi najubedljiviji

Ko je najbolje zastupao srpski, a ko interes kosovskih Albanaca?
– U našem timu to je Marčelo Koen koji je to fantastično izveo, a od država to je Kina, čiju zastupnicu Sie Hanćin lično poznajem, jer smo u isto vreme bili ambasadori svojih zemalja u Hagu. Za Albance najbolji posao je odradio čuveni engleski advokat i profesor Majkl Vud koji je, govoreći o represiji na Kosovu, krenuo od 1912. pa preko Aleksandra Rankovića 50-ih godina i stigao do Miloševića.

Da li na stav Suda može uticati to što je od 29 delegacija većina zastupala stavove u korist Prištine, kao i to da većina sudija dolazi iz zemalja koje su priznale Kosovo?
– To sigurno nema nikakvog značaja na konačan stav suda. To su ljudi velikog ličnog ugleda i oni neće da žrtvuju svoj stručni autoritet zbog toga što su iz ove ili one države.

Mnogi su okarakterisali američki nastup kao više politički nego pravno utemeljen?
– Oni su prvo išli na to da sud odbaci nadležnost, ali to je bilo nemoguće i član našeg tima Vladimir Đerić je savršeno pravno argumentovao da sud mora dati savetodavno mišljenje. To je vrlo važno mišljenje koje se odnosi, ovoga puta na Kosovo, ali u suštini o pravu na samoopredeljenje i sigurno je da sudije neće propustiti priliku da o tome nešto kažu. Pogotovu zbog toga što bi jedno takvo mišljenje MSP bio putokaz za pravno rešavanje budućih sličnih situacija. Prema nekim procenama, danas ima 80 država u svetu koje imaju probleme sa secesionističkim grupama.

Znači da verujete da Sud neće tretirati Kosovo kao poseban slučaj?
– To jednostavno nije moguće. Kada Sud donese savetodavno mišljenje, niko ne može da zabrani nekoj drugoj državi da se u budućnosti pozove na mišljenje Suda. Kosovski slučaj će biti presedan međunarodnog prava.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here