Karadžić je u molbi sudkom veću naveo da bi rado radio sa nekim sa kim deli "(kulturno) nasleđe i jezik", preneo je Rojters.
Sekretarijat Haškog tribunala imenovao je Harvija, shodno odluci sudskog veća, za Karadžićevog branioca po službenoj dužnosti, pošto ovaj nije želeo da se pojavi na početku suđenja krajem oktobra, navodeći da nije spreman. Sudsko veće je Karadžićev zahtev ocenilo kao "u najboljem slučaju sumnjiv", s obzirom da je njegov glavni pravni savetnik, Piter Robinson, iz SAD, "zemlje koja je poznata kao vodeća NATO sila", navela je britanska agencija.
U odluci, veće je dodalo da i njegovi ostali pro bono pravni savetnici, takođe dolaze iz NATO država. Veće nije usvojilo Karadžićeve argumente zašto ne pristaje na imenovanje Harvija, koji je ranije zastupao Albance pred sudom, a nikada Srbe, i koji je, prema Karadžićevom mišljenju, u svojim izlaganjima kritikovao Srbe.
"Veće ne sumnja da će Harvi, uprkos zastupanju Albanaca i nezastupanju Srba, biti u stanju da pruži efikasnu i profesionalnu asistenciju bez ikakve podeljene lojalnosti", navodi se u odluci. Sudsko veće je, u obrazloženju odluke o imernovanju branioca Karadžiću, navelo da će on, i pored imenovanja branioca, "za ovu specifičnu situaciju (suđenje)" moći i dalje da sam sebe zastupa po pitanjima kao što su podnošenje zahteva, odgovora na predloge tužilaštva i njegovo dalje pripremanje za suđenje.
"Ako Karadžić nastavi da bojkotuje suđenje, koje je zakazano za 1. mart, ili da na drugi način opstuira efikasno i pravično vođenje ovog procesa, on će izgubiti pravo da sam sebe zastupa, više mu neće biti dozvoljena asistencija pravnog tima u pripremi odbrane i nametnuti branilac će preuzeti da ga u potpunosti zastupa pred sudom", navodi se u odluci.
Ukoliko se, pak, Karadžić ne bude ovako ponašao, on će i dalje imati pravo da na suđenju sam sebe zastupa, a nametnuti branilac će prisustvovati procesu i ostati dostupan da se u njega uključi kad god sudsko veće to proceni da je neophodno, napomenulo je sudsko veće.
