Harland je potvrdio i da je Izetbegović govorio da "ne želi da civili iz Sarajeva i Srebrenice budu u mogućnosti da odu iz tih gradova", javlja dopisnik Srne iz Haga.
"Kada sam ga 1993. pitao zašto ne želi da civili odu, Izetbegović je rekao da neće prihvatiti evakuaciju civila iz Srebrenice jer bi to značilo popuštanje pred etničkim čišćenjem teritorija i predaje teritorije Srbima. On je mislio da civili treba tamo da ostanu", rekao je Harland, koji je bio politički savetnik komandanta Unprofora u BiH.
Na pitanje da li je Izetbegović želeo da civili budu žrtvovani, Harland je odgovorio: "Nije korisno da nagađam šta su mogli da budu dublji razlozi. Svakako je bilo ljudi koji su verovali da Zapad i NATO neće intervenisati ako ne budu mislili da je situacija grozna, veoma teška".
"Bilo je onih koji su verovali, između ostalog, da će zapadne snage biti šokirane ako su civili prisutni na bojnom polju", dodao je Harland.
On nije mogao da se seti da je srpsko rukovodstvo od komandanta Unprofor-a francuskog generala Filipa Morijona tražilo da pomogne da se evakuišu Srbi iz Tuzle, ali je potvrdio da su Srbi u tom periodu "prihvatali da muslimani u Podrinju imaju svoje teritorije".
Harland nije mogao da se seti ni svoje izjave o snajperskim dejstvima po sarajevskom naselju Grbavica, prema kojoj su "muslimani gađali civile možda više nego Srbi".
Kada mu je Karadžić predočio da je takvu izjavu 2003. dao na suđenju Slobodanu Miloševiću, Harland je rekao da su "vojni posmatrači vodili statistiku i da je to možda statistički tačno, kad je reč o tom području".
Harland je zatim potvrdio da je na suđenju Miloševiću rekao da su se "na sastancima na Grbavici Srbi često žalili na snajpersku paljbu sa bosanske strane".
Na Karadžićevo pitanje da li je znao za njegovo zalaganje za invidividualno pravo ljudi da ostanu na svojim teritorijama ili da pređu negde sa svojom imovininom, a ne bez igde ičega", Harland je odgovorio: "Kakva god da je namera bila izražena, ja sam bio očevidac masovnih preseljenja stanovništva. Mogle su se videti džamije i kuće dignute u vazduh, spaljenje, uništene, a jedna koja nije bila srušena, na njoj je bilo napisano: ovo je srpske kuća".
Harland je potvrdio da je "video i porušene pravoslavne i katolične crkve, jednu u Trnovu, jednu blizu Goražda i jednu blizu Mostara".
Povodom Karadžićeve sugestije da je drugi incident na sarajevskoj pijaci Markale u avgustu 1995. isplaniran kako bi se izazvalo strateško bombardovanje srpskih snaga i došlo do okončanja rata, Harland je odgovorio da je "gledište u Unproforu bilo da bez upotrebe sile ne može da ispuni svoj mandat zaštite civilnog stanovništva".
"Unprofor je bio izuzetno strpljiv, budući da je od prvog incidenta na Markalama prošlo godinu i po dana, dok nismo pokrenuli u veliku operaciju u avgustu i septembru 1995. godine koja je pomogla da se okonča rat", izjavio je Harland.
Upitan da li je "ikada doneta rezolucija Saveta bezbednosti UN o slabljenju jedne strane kako bi se došlo do rešenja", Harland je konstatovao da je "mandat Unprofora bio relativno nejasan, ali su ciljevi bili strogo postavljeni, kao i ovlašćenja".
Na pitanje da li se do rešenja moglo doći sa manje sile protiv Srba, odnosno demilitarizacijom zaštićenih zona, koje su, kako je Karadžić naglasio, štitile ne civilno stanovništvo, nego muslimanske borce koji su iz njih izlazili i ubijali Srbe, a zatim se u njih vraćali", Harland je odgovorio da misli da su rezolucije Saveta bezbednosti tražile povlačenje svih snaga osim snaga vlade BiH.
"Naš mandat bio je da se šest područja pod kontrolom bosanske vlade odrede kao zaštićene zone i da se zaštite od napada vaših snaga. Kada je general Majkl Rouz razmatrao mogućnost napada na snage bosanske vlade, shvatio je da to nije bilo politički prihvatljivo", rekao je Harland.
Karadžić će u ponedjeljak, 10. maja, nastaviti unakrsno da ispituje Harlanda.
