Danas je možda jednostavnije poslati sondu ka Marsu nego lansirati satelit da kruži oko Zemlje. Druge planete su daleko, ali je put do tamo uglavnom slobodan, bez opasnosti od sudara s raketama privatnika poput multimilijardera Džefa Bezosa, Ilona Maska i Ričarda Brensona. Britanski milijarder Brenson je postao prvi iz grupe biznismena pionira svemirskog turizma koji je poleteo u sopstvenoj letelici. U tome je pretekao i Bezosa i Maska. Brenson je sredinom jula 2021. poleteo u raketnom avionu i za sat i po dostigao visinu koja deli Zemlju od svemira, a plavo nebo zamenjuje crni kosmos. Džef Bezos, najbogatiji čovek na svetu i još troje članova posade poleteli su do ivice svemira i bezbedno sleteli na Zemlju dve nedelje kasnije.
Ovih dana su vlasti u Pekingu zvanično protestovale zbog opasnosti u koju su dva satelita firme Ilona Maska Spejs iks dovela kinesku svemirsku stanicu s ljudskom posadom. Mask je odbacio tvrdnje da njegov satelitski projekat Starlink zauzima previše prostora u svemiru. On je za britanski “Fajnenšel tajms” izjavio da u orbitama blizu Zemlje mogu da budu raspoređene desetine milijardi satelita.
– Svemir je ogroman, a sateliti su veoma mali – rekao je Mask.
Odgovor Vašingtona na žalbu Pekinga bio je štur i leden.
– Mi smo pozvali sve nacije da budu odgovorni partneri u svemiru i preduzmu sve da astronauti ne budu dovedeni u opasnost – bila je poruka Neda Prajsa, portparolka Stejt departmenta koju je preneo dopisnik nemačke TV mreže ARD iz Vašingtona.
Ipak, nije sve tako jednostavno, smatra Henri Hecfeld, profesor kosmičkog prava na Univerzitetu “Džordž Vašington”. On kaže da bi u slučaju da je došlo do sudara sa kineskom stanicom i pogibije posade, krivac bi bila – američka vlada. To proizlazi iz člana 6. međunarodnog sporazuma iz 1972. godine.
Drugi sporazum iz 1967. godine o putanjama kojima se kreću letelice u kosmosu odavno je zastareo i po svemu je nevažeći kad se uzme u obzir da je svemir tada bio gotovo prazan kad je reč o komercijalnim letovima, a da danas oko Zemlje kruži 5.000 aktivnih satelita i još 20.000 delova onih koji su uništeni.
Sve to još nekako funkcioniše možda i zato što dosta toga nije regulisano, pa mnogi akteri nastoje da se konflikti reše u tišini. Ali neće se na tome ostati, smatra Tomas Curbuhen, direktor za nauku u američkoj agenciji NASA i dodaje da će biti sve više sporova s povećanom komercijalizacijom i obimnijim investiranjem u svemir. On kineski protest odmah stavlja u istu ravan s optužbama SAD na račun Kine zbog nekontrolisanog pada njihove rakete – nosača ili s onom kad je Rusija prilikom testiranja kosmičkog oružja proizvela opasan otpad, što je sve zapravo politika.
Prave nevolje će doći uskoro kad se razbukti borba u kosmosu za sirovine i druge korisne izvore, a četiri nacije su već najavile izgradnju svojih stanica na Mesecu.
– Oni koji tamo budu prvi stigli imaće nesumnjivo mnogo prednosti – ističe jedan od stručnjaka za globalnu ekonomiju na poznatom unverzitetu MTI u Bostonu dodajući da će oni odmah obeležiti i štititi mesta na kojima će tragati za vrednim sirovinama i potom ih eksploatisati.
I Evropa se javlja
Misija ka Marsu, rakete za let ka Mesecu i selekcija budućih kosmonauta (trenutno je na spisku 22.589 kandidata?!), to su glavni pravci delovanja i priprema Evropske kosmičke agencije ESA.
Njen generalni direktor, Austrijanac Jozef Ašbaher, ima viziju koja se graniči s naučnom fantastikom, a tiče se ekonomskog korišćenja svemira. Reč je o gradnji fabrika i hotela u orbiti oko Zemlje.
Mask je “eksplodirao”
Deluje nestvarno, ali je proveren podatak da je američki investitor i inovator Ilon Mask do sada poslao u orbitu skoro 2.000 satelita iz generacije Starlink. Međutim, svemir ipak ima ograničene mogućnosti jer su na tim visinama već prisutni brojni sateliti meteoroloških službi, oni za navigaciju, praćenje situacije na njivama i u šumama, kao i iz sektora telekomunikacija.
