Gutereš: Vašington i Moskva se zalažu za proširenje broja stalnih članica Saveta bezbednosti

Reforma Ujedinjenih nacija je naročito poslednjih godina sve aktuelnija tema. Malo je saglasnosti o tome kako reformisati Svetsku organizaciju, a nedavno je tu temu ponovo pokrenuo generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš. Kaže da je proširenje broja stalnih članica Saveta bezbednosti na stolu, prenosi RTS.

Do Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, svedoči generalni sekretar svetske organizacije Antonio Gutereš, stigao je jasan signal iz Vašingtona i Moskve da se zalažu za proširenje broja stalnih članica Saveta bezbednosti.

Gutereš smatra da sada ima prostora za mnogo ozbiljniju diskusiju u vezi sa reformom Saveta bezbednosti.

– Verujem da je mogućnost proširenja Saveta bezbednosti ozbiljno na stolu. Francuska i Velika Britanija su ranije dale predlog da se ograniči upotreba veta. Ali ostajem pesimista da je upotreba veta ozbiljno dovedena u pitanje – rekao je Gutereš.

Savet ima pet stalnih članica koje potiču od pobednica posle Drugog svetskog rata – Kinu, Francusku, Rusku Federaciju, Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Američke Države.

Ostalih deset bira Generalna skupština na period od dve godine. Reforme se predlažu već decenijama. Istina, predlog stiže sa istih adresa, deklarativno, ipak bez konkretnih koraka.

Docent Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu Marko Dašić kaže da izjavu Antonija Gutereša uzima sa velikom rezervom, naročito u savremenom geopolitičkom kontekstu koji, kako kaže, nije prijateljski nastrojen prema eventualnom konsenzusu Amerikanaca i Rusa, odnosno svih članica Saveta bezbednosti.

Možda se kao najznačajniji plan promena u UN tumači onaj koji je došao od nekadašnjeg generalnog sekretara Kofija Anana.

Kako je tada ocenjeno – Anan je čvrsto bio rešen da pre kraja drugog mandata svetsku organizaciju ostavi u boljem stanju od onog u kakvom ju je krajem devedesetih nasledio od Butrosa Butrosa Galija. I posle sedamnaest godina – na stolu ista tema.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić ne očekuje da se takva odluka može doneti u skorijem periodu, ukoliko se, kako kaže, poštuje način na koji se donose odluke u Ujedinjenim nacijama.

– To se može desiti jedino ukoliko dođe do neke ponovne prekompozicije čitave organizacije, oduzimanja prava glasa pojedinim državama, što bi ugrozilo postojanje same organizacije – kaže Dačić.

Rat u Ukrajini podgrejao je temu reforme organizacije

Deset meseci rata u Ukrajini nedvosmisleno su podgrejale temu reforme organizacije na Ist Riveru. Na 77. sednici generalne skupštine UN Kijev, Vašington i Brisel bili su direktni – Rusiji treba uskratiti članstvo u SB UN.

Mihajlo Vučić sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu smatra potpuno nerealnim inicijativu da se Rusija izbaci iz Saveta bezbednosti.

Podseća da Kijev insistira na tome da je Rusija, od kada je izvršila agresiju na suverenu teritoriju druge države članice, po međunarodnom pravu, prestala da ispunjava uslove da bude stalna članica Saveta bezbednosti.

– Potpuno je nerealno da Rusija izgubi svoj status u Savetu bezbednosti. To ne bi bio reformski nego bi to bio revolucionarni proces. Mislim da međunarodni sistem nije spreman za potres takve vrste. To se samo nalazi na spisku lepih želja Vladimira Zelenskog – kaže Marko Dašić.

Ako se legalnost i legitimnost međunarodng sistema bazira na sistemu UN, članice Saveta bezbednosti će pravo veta ljubomorno čuvati, uveren je Marko Dašić.