Gusle su neverovatan instrument! One su sila koja pokreće. Nije uopšte neobično što je pred velike bitke Karađorđe zvao Filipa Višnjića da gusla borcima, znao je vožd kakva su snaga gusle.
Tako govori Lozničanka Kosana – Kosa Marić, žena koja se sa guslama druži odmalena i koja ovaj stari instrument neizmerno voli.
Sa očeve strane je poreklom iz Crne Gore i od kada je ugledala svet slušala je gusle i srpsku epsku poeziju. Gusle su uvek bile u kući, a uz njih su pevala oba njena deda i otac. Seća se da joj je otac svako veče pred spavanje pevao uz gusle.
– Kad god sam imala priliku skidala bih gusle sa zida i pevala, mada mi je majka to branila. Tako sam od nas osam sestara, nije bilo muške dece, samo ja naučila da pevam uz gusle, a kad sam se udala, odlazeći iz kuće,
Uči unuku da guslaImam u Loznici trogodišnju unuku Helenu koju pokušavam da naučim da svira gusle i nadam se da će ona nastaviti mojim stopama – priča Kosana koja kod kuće ima troje gusala, ali njena kćerka i dva sina nisu naučili da ih sviraju. |
ponela sam očeve gusle pa je on morao da napravi druge.
Ko je uz gusle odrastao, slušajući ih od malena i kome su ušle u krv zna šta pričam. Sviranje gusala se ne uči na silu, guslar može biti samo neko ko voli ovaj instrument, ko ga oseća i uživa dok povlači gudalo preko strune. Kad slušam guslarske pesme kao da gledam film, tako su slikovite, sve se odvija pred očima, to čovek ne može mirno da sluša – kaže Kosa koja je od pre četiri godine penzioner pa ima više vremena za druženje sa svojim omiljenim instrumentom.
Kad god može uzme gusle pa zapeva uz njih, a ako nema vremena za pevanje pusti nešto iz svoje kolekcije od oko 400 guslarskih kaseta i CD pa posluje po kući uz omiljenu muziku. Kosana je duže od decenije član guslarske sekcije u Loznici sa kojom je nastupala širom Srbije. Gde god bi se pojavila u tradicionalnoj nošnji izazivala je veliku pažnju jer nije uobičajeno videti ženu guslara.
– Verovatno sam jedina žena član nekog guslarskog društva, a koliko znam i jedina žena guslar kod nas. Gde god sam nastupala sa kolegama guslarima moja pojava je prvo izazivala čuđenje, a onda bih dobijala veliki aplauz jer žena sa guslama nije, česta slika – priča Kosana.
Koliko je dobra sa guslama svedoče pozivi koje je dobijala sa strane. Svojevremeno su joj nudili stan i posao u Prištini samo da bude član njihovog guslarskog društva, a zvali su je i iz nekoliko drugih guslarskih društava, ali je ona ostala verna Vukovom zavičaju. Nuđeno joj je da snimi kasetu i CD, ali njoj, kako kaže, do toga nije stalo jer svira iz ljubavi, za svoju dušu.
Kako kaže u Lincu joj je kćerka Ljilja pa kad ode kod nje i tamo zapeva uz gusle. Da ih ne bi nosala svaki put preko granice odnela je jedne gusle tamo pa je čekaju kad god dođe. Takva je Kosana, gusle su joj u krvi. Gde god ode voli da ih uzme u ruke i da gudalo prevuče barem nekoliko puta preko struna. Jer, kako nam je više puta rekla, sva druga muzika je ”mlaka” i ”ništa” u odnosu na gusle od kojih ”nema silovitijeg instrumenta jer on čoveka miluje do kostiju”.
