Guslao u paklu borbi

Hrabri guslar: Petar Perunović Perun

U jesen 1914. na Gučevu, planini iznad Banje Koviljače, vodila se bitka na Drini. Tu se Srbija branila od drugog upada Austrougarske koja je nameravala da osvoji Mačvu, ovlada planinskim vencem Gučevo, Boranja, Jagodnja, Sokolske planine i zauzme Valjevo. Najpre je agresor morao ovladati Gučevom i njegovim grebenima gde je malobrojnija i slabije opremljena srpska vojska skoro dva meseca uspela da zadrži neprijatelja nanoseći, ali i trpevši ogromne gubitke.
Srpski vojnici herojski su odolevali napadima, grmelo je oružje, leteli su zemlja i stabla u vazduh pa su nekadašnji šumski vrhovi bili gotovo ogoljeni. Prema rečima lozničkog istoričara Zorana Tošića, kako bi premoreni vojnici izdržali sav pakao borbi korišćena je i moralna podrška guslara.
– Guslari su pevali junačke pesme i bodrili srpske vojnike, a najpoznatiji je bio Petar Perunović Perun u prvom bataljonu VI prekobrojnog puka. On je usred borbi, dok su okolo zujali kuršumi, izlazio na grudobrane gde je guslao rodoljubive pesme koje su davale duhovnu snagu našim vojnicima i nadahnjivale ih da istraju. Tako je bilo sve dok hrabrog guslara jednoga dana nije pogodio kuršum i teško ga ranio. On se oporavio, a srpska vlada ga je poslala u Ameriku, gde je pričao o borbi srpskog naroda i bodrio dobrovoljce da idu u odbranu Srbije – kaže Tošić.

Perunović ranjen na Gučevu

 

Kao što je 1810. godine u Loznici pri naletima Turaka branioce u opkoljenom šancu pesmama bodrio slavni Filip Višnjić, tako je, vek kasnije, u rovovima na Gučevu srpskim vojnicima guslao Perunović. Tvrdi se da je Perunović posle Višnjića bio jedan od najboljih i najpopularnijih guslara, a da se nikada nije odvajao od svojih gusala pokazuje i njegovo ranjavanje na Gučevu kada je i njegov instrument bio oštećen.
Ostalo je zapisano da je Petar Perunović Perun (1880-1952), iz okoline Nikšića, bio učitelj, rodoljub i narodni guslar i da je prvi na ovim prostorima snimio guslarsku ploču. Bio je kao dobrovoljac i u Balkanskim ratovima, a sećanje na njega sačuvao je publicista Mirko Dobričanin iz Beograda u delu "Guslar Perun".