Guslao u paklu borbi

Hrabri guslar Petar Perunović Perun sahranjen je na groblju u rodnom selu Drenovštica

 

Najpre je agresor morao ovladati Gučevom i njegovim grebenima gde je malobrojnija i slabije opremljena srpska vojska skoro dva meseca uspela da zadrži neprijatelja nanoseći, ali i trpevši ogromne gubitke.

Srpski vojnici herojski su odolevali napadima, grmelo je oružje, leteli su zemlja i stabla u vazduh pa su nekadašnji šumski vrhovi bili gotovo ogoljeni. Prema rečima lozničkog istoričara Zorana Tošića, kako bi premoreni vojnici izdržali sav pakao borbi korišćena je i moralna podrška guslara.

– Guslari su pevali junačke pesme i bodrili srpske vojnike, a najpoznatiji je bio Petar Perunović Perun u prvom bataljonu VI prekobrojnog puka. On je usred borbi, dok su okolo zujali kuršumi, izlazio na grudobrane gde je guslao rodoljubive pesme koje su davale duhovnu snagu našim vojnicima i nadahnjivale ih da istraju. Tako je bilo sve dok hrabrog guslara jednoga dana nije pogodio kuršum i teško ga ranio. On se oporavio, a srpska vlada ga je poslala u Ameriku, gde je pričao o borbi srpskog naroda i bodrio dobrovoljce da idu u odbranu Srbije – kaže Tošić.

Kao što je 1810. godine u Loznici pri naletima Turaka branioce u opkoljenom šancu pesmama bodrio slavni Filip Višnjić, tako je, vek kasnije, u rovovima na Gučevu srpskim vojnicima guslao Perunović. Tvrdi se da je Perunović posle Višnjića bio jedan od najboljih i najpopularnijih guslara, a da se nikada nije odvajao od svojih gusala pokazuje i njegovo ranjavanje na Gučevu kada je i njegov instrument bio oštećen.

Ostalo je zapisano da je Petar Perunović Perun (1880-1952), iz okoline Nikšića, bio učitelj, rodoljub i narodni guslar i da je prvi na ovim prostorima snimio guslarsku ploču. Bio je kao dobrovoljac i u Balkanskim ratovima, a sećanje na njega sačuvao je publicista Mirko Dobričanin iz Beograda u delu "Guslar Perun".