Mnogi su ih nazivali herojima Obrenovca, ali se njihove slike nisu videle na televizijskim ekranima. Pripadnici Rečne policije iz Beograda osam dana i noći spasavali su ne samo građane Obrenovca, već Lazarevca i Morovića. Spasavanje ugroženih je samo jedan deo poslova ove jedinice beogradske policije, koja 24 sata dnevno tokom cele godine brine o bezbednosti na Dunavu i Savi i tri njihove pritoke od Smedereva, do Sremske Mitrovice, Novog Sada i Šapca, ukupno 226 kilometara obale, više nego što je obala Crne Gore.
Milan Peković, komandir Rečne policije, kaže da osim spasavanja života, njihov glavni posao je bezbednost na rekama, plovidba, ali i borba protiv šverca i kriminala.
– O nama se najviše čuje kada spasimo samoubice koje obično skaču sa mostova, nađemo tela u reci, ali je naš posao i briga za bezbednost Beograđana, kao kada se barže otkače i nekontrolisano krenu, pa mogu napraviti karambol. Važno je znati da u tim situacijama mostovi Beograda nisu ugroženi, sem Pančevačkog mosta koji je na stubovima. Ipak, naš prioritet je spasavanje ljudi. Tokom poplava bili smo jedan dan u Lazarevcu, posle šest dana u Obrenovcu i jedan dan u Moroviću. Evakuisali smo više od 1.000 ljudi, ali tačan broj ne znamo. Radili smo najviše sa ruskim spasiocima i nismo imali vremena za priču – kaže Peković.
Brodovi i čamci ove jedinice svakodnevno patroliraju vodama Dunava i Save. Trude se da odstrane pecaroše bez dozvola, pogotovo one koji koriste mreže, kako ne bi preteranim ulovom uništili ribu.
Veliku opasnost po biljni i životinjski svet beogradskih reka predstavlja krivolov.
– Osim što love ribu strujom, krivolovci koriste noćne uređaje, prigušivače, puške koje ni naša vojska i policija nemaju. Love srne, jelene, ptice na Velikom ratnom ostrvu i oko Makiša. Uhapsili smo veliki broj, ali se oni stalno vraćaju – objašnjava Vladica Zdravković iz ove jedinice.
– Veliko ratno ostrvo je rezervoar prirode. Međutim, nekima je i ilegalna njiva. Tako smo pre oko dve godine otkrili plantažu marihuane na ovom ostrvu, sa preko 2.000 stabljika i oko 500 kilograma zasada. Sprečavamo i kradljivce koji na Velikom ratnom ostrvu hvataju retke ptice koje se ne mogu naći ni u Evropi – objašnjava Pera Ćosić, zamenik komandira Rečne policije.
Brod od betona
Na beogradskim rekama je vrlo raširen kriminal. Suzbijanje šverca je najaktivnije upravo na Dunavu.
– Imamo primere gusarstva na potezu prema Smederevu. Upadaju na brodove i kradu naftu, žitarice i gvožđe. Malo je poznato da se gvožđe krade i više nego nafta. Naime, otpaci od gvožđa koji se šalju iz Ukrajine vrede mnogo, a lopovi za pola sata mogu sa broda skinuti 20-30 tona gvožđa. Takođe, na vađenju peska i šljunka bez dozvole iz Dunava i Save pojedinci su zaradili milione evra. Ono što je još bitnije jeste da je to rizik za nasipe ako se vadi na mestima gde je zabranjeno, što smo najbolje videli tokom nedavnih poplava, jer je postojao veliki rizik da nasipi popuste – dodaje Peković.
|
Mamuti bagatela
Srbija u fekalijama
Lažne diplome |
Inače, o bezbednosti na rekama i oko 900 putničkih brodova koji godišnje prođu Beogradom brine flotila policijskih čamaca opremljenih za patroliranje u svim vremenskim uslovima. Ovi policajci pokušavaju da spasu i brodove koji godinama trunu na obalama reke, a istorijsko su nasleđe.
– Vidite, ovo je brod od betona. On je jedinstven na svetu. Napravili su ga naši inženjeri posle Prvog svetskog rata da služi kao minolovac i kratko je bio u upotrebi. Tu je i brod Krajina, na kom je Tito gostio svetske državnike. Njega je kao miraz donela rumunska princeza Marija Karađorđević kada se udala za kralja Aleksandra Karađorđevića. Urađen je u Francuskoj, bio je državni brod za goste. Međutim, tokom snimanja filma "Na lepom plavom Dunavu" 2001. godine brod je izgoreo i od tada o ovoj olupini niko ne brine – kažu policajci sa beogradskih reka.
Iako upadaju u mnogo opasnosti, ovaj posao ima i lepih strana, pošto im je voda, kažu, ušla u krv.
