Direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon rekao je danas da rezolucija o Srebrenici, namernim ignorisanjem srpskih žrtava, oživljava bol i podstiče tenzije između zajednica.
Gujon je u autorskom tekstu za francuski list Figaro naveo da će sutra, kada će se glasati za rezoluciju o Srebrenici na sednici Generalne skupštine UN, biti tužan dan za mir i pomirenje na Balkanu, jer Zapad i njegovi saveznici ponovo otvaraju rane prošlosti u Bosni i Hercegovini.
– Vraćajući nas 29 godina unazad, ova rezolucija duva na još vruću žeravicu užasnog građanskog rata u Bosni i Hercegovini (1992-1995) u kojem je poginulo skoro 100.000 ljudi – naveo je Gujon.
Gujon je ukazao na to da proglašavajući 11. jul “Međunarodnim danom razmišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici počinjen 1995. godine” i računanjem samo bošnjačkih žrtava, ta rezolucija namerno ignoriše srpske žrtve hladnokrvno ubijene u raznim masakrima počinjenim na istom ovom srebreničkom podneblju.
– Ova rezolucija koju su Nemačka i Ruanda podnele UN-u stvara hijerarhiju među žrtvama i reanimira endemski rasizam za koji se verovalo da je nestao u Evropi od 1945. godine. Zar sve porodice nevinih žrtava ne zaslužuju da se prema njima postupa sa istim saosećanjem? Kako su zemlje koje su podržale ovu rezoluciju mogle da ignorišu žrtve masakra u Kravici počinjenog na Božić 1993. godine u ovom malom srebreničkom zaseoku? Čak 50 žena, dece i srpskih civila masakrirano je hladnim oružjem, mnogi su obezglavljeni, a oči su im prethodno izvađene – naveo je Gujon.
On je istakao i da se u Srbiji smatra da svaka žrtva, bez obzira na poreklo ili veru, zaslužuje poštovanje, bilo da se zove Marija, Samir ili Hrvoje.
– Smatramo da 60.000 bošnjačkih, 30.000 srpskih i 8.000 hrvatskih žrtava ovog strašnog rata zaslužuju da se prema njima postupa sa istim poštovanjem. Namernim ignorisanjem žrtava pravoslavnih Srba i katoličkih Hrvata, ova rezolucija oživljava bol i podstiče tenzije između zajednica. U trenutku kada politički lideri u Sarajevu sistematski dovode u pitanje Dejtonski sporazum, koji ipak garantuje mir i sigurnost za sve u Bosni, ova rezolucija dodatno jača antagonizam – naveo je on, saopšteno je iz Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.
Gujon je rekao i da je vreme da se vratimo razumu, poštujemo međunarodno pravo i ostavimo prošlost u prošlosti kako bismo izgradili zajedničku budućnost.
– Kako je podsetio predsednik Srbije Aleksandar Vučić u nedavnoj izjavi “naša dužnost je da damo šansu miru da pobedi”. Konačno – naveo je Gujon.
Tako je. Nasa duznost je da osudimo sve genocide od Jasenovca, Holokausta, turskog genocida Armenaca do svih genocida koji su se desili, samo zato sto je neko druge vere ili etniciteta. Neka je mir boziji svim zrtvama – iz svih perioda ovog nesrecnog covecanstva.