Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, Arno Gujon, izjavio je danas da će akcenat Uprave, kada je reč o dijaspori, biti na učenju srpskog jezika, navodeći da se niko srpskim jezikom neće baviti ukoliko mi to sami ne uradimo.
– Čitam da je francuski jezik u opasnosti zbog sveprisutnog engleskog jezika. Oko 512 miliona ljudi ga govori, a ipak se priča da je ugrožen, a mi sa 15 ili 20 miliona onih koji govore srpski, moramo da budemo svesni, ako se mi ne bavimo srpskim jezikom, niko umesto nas neće – rekao je Gujon na Odboru za dijasporu Skupštine Srbije.
Gujon je kazao da je pokrenuta i kampanja za očuvanje srpskog jezika.
– Obično se do sada dan maternjeg jezika obeležavao za pripadnike nacionalnih manjina, i to treba da negujemo i dalje, međutim srpski jezik i te kako zaslužuje da se njime bavimo – istakao je Gujon.
On je na skupštinskom Odboru za dijasporu naveo da ima 1,6 miliona Srba u regionu i “isto toliko razloga da region kaže ‘hvala’ – za toleranciju, rad na doprinosu kulturnom i ekonomskom”.
– Nažalost, svedoci smo da biti Srbin u regionu nije uvek jednostavno i da ne uživamo uvek poštovanje koje zaslužujemo. Često umesto reči hvala dobijemo i reči mržnje, umesto poštovanja – omalovažavanje – primetio je Gujon.
Istakao je da zbog toga i postoji Uprava za saradnju sa dijapsorom i Srbima u regionu, kao i skupštinski Odbor za dijasporu, odnosno da su tu zbog poboljšanja položaja Srba.
– Crna Gora, BiH, Hrvatska, Albanija, Rumunija, Mađarska, Slovenija. Ono što je tim zemljama zajedničko je srpski narod koji je doprinosio razvoju, izgradnji tamošnjih društava i zemalja… U svim tim zemljama biti Srbin treba da bude ponos, a ne povod za diskriminaciju i stid – poručio je Gujon.
Gujon je kazao da na godišnjem nivou Uprava raspolaže sa 50 miliona dinara za udruženja Srba iz regiona i 50 miliona dinara za udruženja Srba iz dijaspore.
Finansira se oko 250 takvih projekata, rekao je Gujon i dodao da se radi na tome da se konkurs digitalizuje i da se to više ne radi “ručno”.
Svaka mu čast!