Evropski korisnici internet pretraživača, među kojima je Gugl ubedljivo najveći, imaće pravo da traže brisanje liste rezultata koja se pojavi kada se u pretragu ukuca njihovo ime. Takođe, oni će moći da traže brisanje linkova, odnosno internet stranica koje drže treća lica, a na kojima se nalaze njihovi lični podaci. Ovu odluku Evropski sud je doneo na zahtev jednog Španca.
U prvoj reakciji na presudu, predstavnik Gugla u Briselu ocenio je da je reč o cenzuri. Finansijski interesi Gugla mogli bi da budu pogođeni ovom presudom, jer bi poseta ovom pretraživaču mogla da opadne ukoliko se smanje mogućnosti nalaženja ličnih podataka o pojedincima. On će međutim i dalje moći da prodaje podatke o korisnicima i nastave aktivnost skupljanja tih podataka koja po mnogo čemu podseća na špijunažu i kontrolu korisnika.
Žive od prodaje podataka
Gugl, koji je sve manje internet pretraživač, a sve više svojevrsna veštačka inteligencija, u velikoj meri živi od prodaje ličnih podataka. Gugl radi po principu "večnog pamćenja": sve što ste ukucali na internetu je zapamćeno, kao i svi sajtovi koje ste posetili i sve adrese sa kojima ste razmenili prepisku. Na osnovu toga, svako dobija svoj profil gde se vide njegove sklonosti i zanimanja. Klijenti Gugla koji otkupljuju sve ove podatke tako mogu da ciljno reklamiraju svoje proizvode i efikasnije nalaze klijentelu i definišu horizont očekivanja potrošača.
