Naučinici kažu da se takozvani dugi kovid može javiti kod 80 odsto hospitalizovanih pacijenata i kod pet odsto onih koji su imali kovid, a nisu bili u bolnici. Nove studije otkriva i koje grupe ljudi su u najvećem riziku da osete dugotrajne posledice kovida, ali i da vakcina za 50 odsto smanjuje rizik od razvijanja dugog kovida.
Kako pokazuje nova studija američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti, oni koji su u najvećem riziku da razviju dugi kovid su žene, osobe od 40 i više godina, Afro-Amerikanci i ljudi sa već postojećim zdravstvenim problemima.
Smatra se da će se dugi kovid, koji se naziva i post-akutnim posledicama Covid-19, javiti kod pet odsto onih koji nisu bili u bolnici, a imali su koronu, ali i kod 80 odsto hospitalizovanih pacijenata sa koronavirusom.
Naučivši više o tome na koga dugi kovid najviše utile, istraživači se nadaju da se mogu razviti bolje strategije prevencije i lečenja za rizične populacije.
“Identifikovanje razlika u post-akutnim posledicama kovida može pomoći pri raspodeli javnih zdravstvenih resursa i poboljšati zdravstvenu jednakost, dok se osobe oporavljaju od dugoročnih efekata pandemije”, navodi se u studiji.
Rizične grupe
Studija koju vodi “Long Beach Department of Health and Human Services”, proučavala je 366 osoba starijihh od 18 godina pozitivni na kovid 19 u periodu od 1. aprila do 10. decembra 2020. Pacijenti su zatim intervjuisani najmanje dva meseca nakon pozitivnog testa. Jedna trećina pacijenata prijavila je najmanje jedan simptom dva meseca nakon pozitivnog testa. Najčešći simptomi su bili umor, otežano disanje i gubitak mirisa. Verovatnoća pojave simptoma bila je veća kod žena, ljudi od 40 i starijih, Afro-Amerikanaca i ljudi sa već postojećim zdravstvenim stanjima.
Istraživači kažu da je, kako se sve više ljudi oporavlja od Covid-19, potrebno više istraživanja kako bi se razumeo i lečio dugi kovid.
“Identifikacija grupa koje su nesrazmerno pogođene post-akutnim posledicama kovida može pomoći kod davanja prioriteta u prevenciji i lečenju, uključujući vakcinaciju grupa sa većim rizikom od ovih dugotrajnih posledica”, navodi se u studiji.
Šta uzrokuje dugi kovid
Istraživači sumnjaju na različite faktore, mada nije jasno zašto neke grupe imaju veće šanse da razviju dugi kovid. Faktori uključuju nejednak rizik za zaražavanje, nejednakosti u testiranju i nezi i razlike u prisustvu osnovnih zdravstvenih stanja među određenim rasnim grupama.
– Verovatno negde u telu ostaju uporni delovi virusa SARS-CoV-2 uprkos oporavku od akutne infekcije, pa čak i ako je test nakon simptoma negativan, pa se zbog tih ostataka virusa imunološki sistem i dalje aktivira – kaže dr Albert Šo sa Jejla.
Jedan od najvećih zaključaka studije je da dugi kovid nije retkost. Samo u ovoj studiji jedna trećina pacijenata prijavila je najmanje jedan simptom dva meseca nakon pozitivnog testa.
– S obzirom da značajan deo ljudi može razviti uporne simptome dugotrajnog kovida, to pruža još veći razlog svima da preduzmu mere predostrožnosti protiv širenja virusa, kao što su vakcinacija i nošenje maski u zatvorenom prostoru – rekao je Šo.
Takođe, jedna novija studija pokazala je da vakcina protiv korone za čak 50 odsto smanjuje rizik za razvijanje dugog kovida, prenosi BBC.com.
