Leto 2022. obeleženo je velikom sušom, ali i povremenim olujnim nevremenima, praćenim jakom grmljavinom, munjama i gromovima. Građane regiona, ali i Evrope, uz dugo željene padavine, kako zbog letine tako i da se malo “odahne”, ovakva nevremena su i plašila. Mnogi su i stradali, neki jedva preživeli. Sevalo je i udaralo po planinama, gradovima, selima, ali i na vodenim površinama. Merenja elektromagnetnih pražnjenja iz neba izuzetno su važan činilac precizne vremenske prognoze. Uprkos njima, nemoguće je baš predvideti tačno mesto gde će i kada grom da udari.
– Preciznost savremenih merenja može biti veoma velika, tako da je greška nekoliko stotina metara maksimalno, a može da bude nekoliko desetina metara – kaže za “Vesti” profesor doktor Jovan Cvetić sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu sa kojim smo razgovarali o ovoj čudesnoj nebeskoj pojavi.
Šta su to gromovi i munje, naravno, posmatrano sa naučne strane?
– Munja je jedna vrsta električnog pražnjenja unutar oblaka, između oblaka ili između oblaka i zemlje kroz usku izlomljenu jonizovanu putanju koju karakteriše intenzivna svetlost i visoka temperatura (do 30.000 C). Grom je zvučni efekat koji stvara to pražnjenje.
Puls planete
Stičemo li pogrešan utisak, da su poslednjih godina udari gromova češći, nego pre?
– Udari gromova jesu češći zbog pojačane dinamike i elektrodinamike atmosfere u poslednjih 50 godina koja je posledica globalnog zagrevanja planete. Međutim, to se ne može videti poredeći pojedine godine, a pogotovo ne na lokalnom nivou. Potrebne su decenije konzistentnog merenja na globalnom nivou. Ne broje se udari munja na Zemlji (to bi bilo nepouzdano) nego se mere njihove globalne posledice tzv. Šumanove rezonance – pulsirajuće frekvencije naše planete.
Kako se sačuvati od udara groma, nekada se verovalo da je dobro sakriti se pod drvo? Ili u šumu?
– Najbolja zaštita od udara munje je ulazak u betonski objekat (ali ne u drvenu baraku, štalu ili sl. koja nema metalnih delova) ili automobil. Ako toga nema, a nalazite se na otvorenom prostoru, treba se skloniti sa vrha brda ili brežuljka u prolaze između ili se spustiti do dela terena koji je niži od okoline, čučnuti i sačekati da oluja prođe. Treba izaći iz reke, jezera, mora i izbegavati obalu. Nikako se ne sklanjati pod usamljeno drvo. Ako ste u šumi i ne možete brzo da je napustite, udaljite se maksimalno od svih stabala i izbegavajte najviše drveće.
Faradejev kavez
Neki govore i da je automobil dobra zaštita od udara? Da li i zašto?
– Automobil je najbolja zaštita jer predstavlja tzv. Faradejev kavez. Unutar zatvorene metalne strukture nema električnog polja, ne teče struja i nema opasnosti od strujnog udara čak i ako dodirujete metalnu površinu sa unutrašnje strane.
U kakvoj su vezi temperature, sa grmljavinom? Da li su leti češće nego zimi, ove godine kraj avgusta je u celom regionu danima bio pod žestokim udarom gromova?
– Na formiranje gromonosnih oblaka utiče temperatura i vlažnost. Grmljavine su češće i intenzivnije što je veća temperatura površine koja isparava i što je veća količina vlage u zemlji. Zato su grmljevine češće leti nego zimi, pod povoljnim uslovima gromonosni oblak se formira za oko 20 minuta, visina mu je do 16 km i karakteriše ga intenzivno vertikalno strujanje vazduha.
Imate li podatak koliko ljudi u svetu pogine od udara groma, a koliko je u našoj zemlji zabeleženo takvih slučajeva?
– Poznat je podatak da u Kini pogine oko 1.500 ljudi godišnje, a to je oko 20 odsto stanovništva na Zemlji. U Americi pogine oko 450 ljudi godišnje. Iako opasnost od udara groma nije svuda na Zemlji ista a nije ni gustina populacije ista kao u Kini gruba procena bi bila negde oko sedam do osam hiljada poginulih godišnje. Neki naučni radovi procenjuju da je broj poginulih od šest do 24.000 godišnje.
I na kraju, šta očekivati u budućnosti, mnogo se govori o kimatskim promenama, u kakvoj su vezi te promene s grmljavinom?
– U skladu sa povećanjem globalne temperature na Zemlji koja se neće brzo stabilizovati (temp. je u poslednjih 200 godina porasla za oko 0,8 stepeni, predviđa se rast od preko 1 stepena i za sledećih pedeset godina) povećavaće se dinamika, a sa njom i elektrodinamika atmosfere, izokerauničke karte će se menjati, a broj grmljavinskih dana povećavati.
Mobilni bezopasni
Na pitanje šta bi trebalo da znamo o uređajima u kući, da li je tačno da mobilni privlače gromove, bojleri, fenovi i slično, prof. dr Cvetić odgovara da mobilni telefon ne privlači gromove. Međutim, skreće pažnju da bi osetljive kućne aparate trebalo odvojiti od utičnice dok grmi.
A gde je udarilo?
Koliko sekundi prosečno prođe od sevanja do zvučnog udara, i može li se po tome odrediti lokacija?
– Svake tri sekunde zvuk pređe rastojanje od oko 1 km. Dakle ako izbrojite 9 sekundi od trenutka bleska munje do prvog zvuka groma, pražnjenje je udaljeno oko 3 km. Zbog nepravilnog oblika kanala munje određivanje lokacije prema zvuku je teško, obično je mnogo preciznije određivanje prema blesku pražnjenja – kaže dr Cvetić.
Bez kišobrana
Odgovarajući na pitanje da li kišobran može da privuče grom, dr Cvetić kaže da ga je, ako grmi, bolje ne koristiti, pogotovo na otvorenom prostoru.
– Kišobran je zaštita od kiše, a ne od groma – podseća dr Cvetić.
