Od smrti Mihajla Pupina, jednog od najblistavijih umova koje je, pored Nikole Tesle, Srbija imala, proteklo je 86 godina, koliko traje i iščekivanje Srba da se ispuni amanet velikog naučnika i srpskog dobrotvora da njegovi zemni ostaci počivaju u voljenoj Srbiji.
Mihajlo Pupin Idvorski počiva u Njujorku, u Bronksu, ali njegov nadgrobni spomenik, na kojem nema nikakvih pravoslavnih obeležja, veoma je teško pronaći na groblju površine 50 hektara. Po rečima onih koji brinu o groblju, malo ko brine o večnoj kući čoveka koji je svojim pronalascima zadužio čitavu civilizaciju. Velikana koji je kao lični prijatelj američkog predsednika Vudroa Vilsona učinio za Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Jer, da nije bilo Mihajla Pupina, tadašnja država bi nakon 1918. godine ostala bez Istre, Dalmacije, Banata i velikog dela Makedonije.
Amanet velikog naučnika Pupina ostao bi mrtvo slovo na papiru da Radmila Milentijević, svojevremeno ministarka u Vladi SRJ, nije pokrenula inicijativu o vraćanju njegovih posmrtnih ostataka i to na osnovu prepiske Pupinove ćerke Varvare (Vave) i vladike Nikolaja Velimirovića i još nekih dokumenata po kojima je jasno da je Srbija jedino mesto gde treba da leže posmrtni ostaci velikog Pupina.
Uporna u nastojanju da se ispuni Pupinova poslednja želja, Radmila Milentijević je o prenosu posmrtnih ostataka razgovarala sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i tadašnjim ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem, koji su podržali inicijativu i obećali da će učiniti sve, iako je procedura veoma komplikovana, da se u najskorije vreme ispuni zavet velikana. Radmila Milentijević je dobila i blagoslov tadašnjeg patrijarha srpskog Irineja.
Osim komplikovane međudržavne procedure u ovakvim slučajevima, bilo je potrebno da se obezbedi i saglasnost svih potomaka Mihajla Pupina da se obavi čin koji je od velike važnosti za Srbe i Srbiju. Pupinova ćerka Varvara nije imala potomstvo, ali naučnik je imao tri sestre čiji naslednici moraju, po strogim američkim zakonima, da daju odobrenje, ali njih je bilo teško pronaći jer su rasuti po svetu. Jedna sestra mu je živela u Kragujevcu i njeni potomci su pronađeni, kao i potomci sestre koja je živela u Zrenjaninu, a, zahvaljujući, možda i “Vestima” koje su svojevremeno pisale o ovome, postoji saznanje da su najverovatnije pronađeni i potomci Pupinove sestre koja je živela u Švajcarskoj. Ako je tako, onda se može reći da su se složili svi kamenčići mozaika čime su se stekli svi uslovi da se otpočne procedura prenošenja posmrtnih ostataka Mihajla Pupina i na taj način ispuni i njegova poslednja želja da mu zemni ostaci zauvek leže u voljenoj Srbiji.
Dve lokacije
Prema rečima Radmile Milentijević, postoje dve lokacije gde bi bili sahranjeni posmrtni ostaci Mihajla Pupina – u Aleji velikana na Novom groblju ili na ulazu u Hram Svetog Save na Vračaru. Prema drugoj ideji, sa jedne strane bi bili pohranjeni zemni ostaci i spomenik Mihajlu Pupinu, a sa druge strane isto tako bila bi položena urna s posmrtnim ostacima Nikole Tesle i njegov spomenik. Mesto ispred Hrama Svetog Save, nepodeljeno je mišljenje građana, pravo je mesto za večni počinak dvojice verovatno najvećih umova sveta koji su i za života bili veliki prijatelji.
